Izvor: Politika, 20.Maj.2010, 15:33 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Detektor za pogrešne sudije
Svakom je svoja muka najteža. Ako ima veze sa sudom i pravosuđem, muka se oteže i ukrupnjava. Takse, tužbe, čekanja, žalbe, odlaganja, predlaganja, izostanci i ponovni počeci traju godinama. Ako ima nekog da je parnicu završio za godinu dana, neka se javi našoj redakciji. Oni što se sude po deset godina, neka se ne javljaju jer će nam se usijati telefoni.
Čak i za vrlo teške krivične slučajeve, kao što su ubistva, suđenja traju više od deset godina. Tek šesti put sudi >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << se ispočetka okrivljenom Andriji Draškoviću za ubistvo Zvonka Plećića iz 2000. godine. Sada je 2010. Poslednji sudija u tom predmetu nije izabran za sudiju, a pretposlednji je odavno otišao u advokate.
Nije danas lako biti ni sudija, ni bivši sudija. I Evropa je intervenisala kod naših vlasti zbog njih.
Tek četiri i po meseca posle opšteg izbora sudija, u Visokom savetu sudstva pišu se obrazloženja sa konkretnim razlozima za neizbor i šalju se Ustavnom sudu. U isto vreme mnogi od neizabranih se nadaju da će ipak biti izabrani na dopunskom i dodatnom konkursu, kojima su otvorena još 104 sudijska mesta.
Tek četiri i po meseca posle opšteg izbora sudija, upriličen je i sastanak ministarke pravde sa predstavnicima Društva sudija Srbije, u kome su podršku potražile neizabrane sudije. Jedna od njih je čak i predsednica ovog strukovnog udruženja, bivša sudija bivšeg Okružnog suda u Beogradu Dragana Boljević. Ona je juče posle sastanka izrazila uverenje da u „novoustanovljenom sistemu postoje instrumenti koji će detektovati pogrešno izabrane sudije”. Zato je, kaže, „manja šteta da se ostave sve izabrane sudije, makar su i tu možda napravljene greške”.
Dakle, bilo je ideja da se ceo proces izbora sudija „obori” i ponovi, ali čini se da su posle mnogih razgovora sa Briselom, kao i pred dolazak evropskih stručnjaka odande u Srbiju, sve „strane u sporu” pristale na razgovor i traženje kompromisnih rešenja.
Gubitak posla i sudijske funkcije mnogi su doživeli kao ličnu tragediju, što je razumljivo.
Međutim, mora se znati da stotine hiljada ličnih tragedija i životnih muka građana Srbije čeka svoja rešenja pred sudom. Ne bi bilo razumno da im se priredi „ponovni opšti izbor sudija”.
Svi ti građani, kada dolaze u sud po pravdu, prolaze kroz detektor za metal. Svi su sumnjivi kada je bezbednost suda i sudija u pitanju. Sada su i sudije sumnjive, kada je pravda u pitanju. I ne samo pravda, nego i njena brzina. Sporu ali dostižnu pravdu niko više ovde ne priznaje. Zato nije loša ideja Dragane Boljević o „detektoru za pogrešne sudije”.
Bivših, neizabranih sudija ima nešto više od osam stotina. Građana Srbije ima osam miliona. Nisu oni svi još imali posla sa sudom, ali imaće. Parnice se ovde nasleđuju češće nego imovina.
Nije lako biti neizabrani sudija, ali najteže je biti građanin Srbije koji traži pravdu u sudu. Možda on u pravdu i ne veruje, ali zna da mu od sudske odluke zavisi njegova muka, a svakom je svoja najteža.
Aleksandra Petrović
[objavljeno: 19/05/2010]
