Izvor: Blic, 14.Sep.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dete treba samo da izabere zanimanje
Radim ono što volim, dobro sam plaćen i imam mogućnost da profesionalno napredujem. To bi rekao čovek koji je izabrao idealno zanimanje. Da bi se taj ideal i dostigao, stručnjaci savetuju da sa razmišljanjem o budućem zanimanju treba početi još u najranijem školskom dobu i da nikako ne treba doći u situaciju da u vreme upisa u srednju školu dete još ne zna šta zapravo želi.
BLIC ONLINE TEST
IZABERI IDEALNO ZANIMANJE
Odluka o izboru zanimanja >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << jedna je od najvažnijih u životu jer poslu posvećujemo bar osam sati dnevno i nekoliko decenija života. Ali, ne samo zbog vremena provedenog na radnom mestu, već i zato što će čovek koji je zadovoljan na poslu biti zadovoljniji i u kući i sa prijateljima. Na kraju krajeva, biće i zdraviji jer hronično nezadovoljstvo skupljano na poslu može biti okidač za bolest.
Međutim, izabrati zanimanje koje će se i voleti i od kojeg se može lepo živeti uopšte nije lako. Zato, takvu odluku, kako kaže Ivana Damnjanović-Trifunović, stručni saradnik za profesionalnu orijentaciju i karijerno vođenje u Nacionalnoj službi za zapošljavanje, treba doneti vrlo promišljeno.
- To je suviše važno pitanje da bi se svršeni osnovac ili srednjoškolac na osnovu toga što se njegovi vršnjaci većinom opredeljuju za jednu srednju školu ili fakultet poveo za njima - navodi Trifunovićeva.
Prema njenim rečima, rad na donošenju te odluke treba početi od najranijih školskih dana. Naravno, ne treba očekivati da će jedan osnovac po ceo dan da razmišlja o tome šta će biti kad poraste, ali povremeno se mora i time baviti.
- Prvenstveno kroz razgovore sa vršnjacima, nastavnicima, školskim pedagozima i psiholozima. Nastavnici bi, recimo, tu mogli mnogo da im pomognu. Kada primete da dete ima uspeha u nekoj oblasti, učeniku treba to jasno da kažu. Oni tako dobijaju važnu informaciju koja im može pomoći u opredeljivanju budućeg zanimanja - kaže naša sagovornica i ističe da najveću ulogu u ovoj priči, ipak, imaju roditelji.
Oni najbolje poznaju svoju decu i najviše mogu da im pomognu. Ali, i da odmognu... Događa se da roditelji kroz dete žele da ostvare ono što sami nisu uspeli. Takav pristup roditelji bi trebalo da zaborave i da u savetovanju deteta prvenstveno imaju na umu njegove želje i realne sposobnosti, kako ne bi upali u zamku da ga precene ili potcene.
Na pitanje čija treba da bude starija u donošenju odluke o budućem zanimanju, dečja ili roditeljska, Ivana Damnjanović-Trifunović kaže: „Konačnu odluku definitivno donosi dete".
Osim porodice, veliki uticaj na izbor dece imaju vršnjaci u školi i uopšte oni sa kojima se druže. Neretko i trendovi. Tako su, kaže Branka Tišma, školski psiholog u Osnovnoj školi „Lazar Savatić" u Zemunu, jedno vreme vukovci masovno išli na zanate i u frizerske škole, posle su bile popularne gimnazije, kasnije srednje stručne škole.
Prema njenim rečima, bitno je da se u školi razvije odnos u kojem će i roditelji i deca imati poverenje u školu, nastavnike, pedagoge i psihologe, koji će ih usmeriti ka pravoj profesiji.
- Idealno zanimanje ne postoji, već samo dobar i loš izbor profesije. Bez obzira na to šta deca izaberu, ukazujemo im da uvek postoji alternativa. Najvažnije je da se usklade profesionalno interesovanje i želje dece - navodi Tišma.
Pojam idealnog u profesiji teško je odrediti. Za neke ljude, ideal je da dobro zarađuju, pa i po cenu da baš i ne vole to što rade. Za druge, bitno je da rade ono što vole, bez obzira na novčano vrednovanje tog posla.
- Idealnim poslom mogao bi se nazvati onaj posao na koji ne idemo mrzovoljni, gde ne menjamo značajno svoje uobičajeno ponašanje i koji je adekvatno plaćen. Najbolje je kada možemo da posao pretvorimo u hobi, ali nisu svi u prilici da to urade. Zapravo, najvažnije je da se čovek dobro oseća u svojoj profesionalnoj koži - smatra Bojana Gaković, konsultant za ljudske resurse „Consulteama".
Ljudi su, međutim, često spremni da zbog materijalne sigurnosti prave kompromise i odriču se snova.
- Često nismo sigurni šta je pravi posao za nas dok se ne oprobamo u određenoj vrsti posla. Zato je sa radom najbolje početi što pre, odmah po završetku obrazovanja. U nedostatku dobre profesionalne orijentacije na fakultetu, kao i prakse, trebalo bi osluškivati sebe i šta je to što nam najbolje leži - kaže Bojana Gaković.
Šta je važno pri izboru zanimanja
- Interesovanja ( prepoznaju se u hobiju, vannastavnim aktivnostima,
omiljenim školskim predmetima)
- Sposobnosti (mogućnosti da se uspešno obavljaju neki poslovi i aktivnosti.
Do određene granice mogu se razvijati i vežbanjem)
- Osobine ličnosti (set poželjnih osobina ličnosti razlikuje se od zanimanja do zanimanja)
- Zdravstveno stanje
- Upoznati zanimanja, opise poslova (uslovi u kojima se posao radi,
znanja i veštine neophodne za taj posao)
- Informisati se(o školama, fakultetima i drugim obrazovnim institucijama)
- Upoznati se sa kretanjima na tržištu rada (suficitarna i deficitarna zanimanja)
Profil ličnosti
Osim ljubavi prema nekom poslu i konkretnih sposobnosti mladog čoveka, jedna od ključnih stvari pri izboru zanimanja je i karakteristika same ličnosti. Ne može svako raditi sve, a svako može, spram svoje ličnosti, naći posao za sebe.
- Ko nije za jedan posao, jeste za neki drugi. Recimo, neko ko nije tolerantan, strpljiv i fleksibilan nikako ne bi smeo da izabere posao psihologa. Onaj ko je zatvoren i nije komunikativan, bolje i da ne pomišlja na poslove koji podrazumevaju saradnju sa ljudima. Bolje da se opredeli za rad na podacima - kaže Ivana Damnjanović-Trifunović.
