Izvor: Blic, 11.Jun.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dete kao božji dar posle masakra
BRZA PALANKA - Da život piše romane sa najneobičnijim spletom događaja, uverili su se Mile (51) i Dušica Pitarević (42) iz naselja Karpin kod Brze Palanke koji već 18 godina žive u Beču. Držeći u naručju svoju dvogodišnju kćer na veselju koje su povodom njenog rođenja priredili za celo selo, oni su proteklog vikenda bili najsrećniji ljudi na svetu. A samo pre pet godina, delovalo je kao da se sva nesreća ovog sveta usmerila ka njima.
Te 2002. godine, kada su se posle 21. >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << godine braka nemoćno pomirili sa činjenicom da će ostati bez poroda, dogodilo se nešto još strašnije. Razbojnici su, u do tada nezabeleženom zločinu u Timočkoj Krajini na najbrutalniji način preklali Miletove roditelje, oca Aleksandra i majku Stanu i njenu kćer Dušanku. Priče o ovom zločinu danima su ispunjavale stranice crne hronike. A onda, za manje od tri godine, 24. avguta 2005. godine, posle 24 godine braka i posle svih patnji, kao božji dar, na svet dolazi Dragana, onda kad su Mile i Dušica izgubili svaku nadu da će imati poroda.
- Kada su mi lekari prvi put potvrdili trudnoću, ja nisam verovala. Pa, više se nismo ni nadali niti smo koristili neku terapiju. Poverovala sam tek kada sam osetila pokrete ploda. Porodila sam se prirodnim putem u najpoznatijoj akušerskoj klinici u Beču. Sve je proteklo u najboljem redu i evo nas danas na slavlju. Nikad mi, međutim, neće biti jasno zašto nisam mogla da zatrudnim prethodne 24 godine i zašto se to dogodilo tek posle svega što nas je snašlo - pita se Dušica dok grli svoju Draganu.
Mala Dragana, u snežnobeloj haljinici, dominirala je ogromnom šatrom razapetom u centru Brze Palanke njoj u čast. Nije je zbunilo ni nekoliko stotina veselih i za igru raspoloženih gostiju, ni orkestar „Čarobnjaci" koji gostima nije davao ni tren predaha, ni sevanje bliceva i zujanje kamera, ni čitava četa konobara koja je neprestano gostima iznosila raznorazne đakonije. Bila je nešto navrednije i najdraže u naručju svojih roditelja Mileta i Dušice koji su veseleći se za centralnim stolom, kao brižni domaćini, pratili da sve bude kako treba.
- Kada se ona rodila, kao da nas je sunce ponovo obasjalo. Podmladili smo se, ma, kao da smo se ponovo rodili. Posle svega što nas je zadesilo, nisam verovao da ću moći ponovo da se radujem. Ali, na sreću, prevario sam se. To samo znači da nikad ne treba gubiti nadu - poručuje Mile.
Najteži zločin u Krajini
Zločin se dogodio septembra 2002. godine kada su petorica razbojnika sa namerom da se domognu porodičnog bogatstva, upali u domaćinstvo Pitarevića u naselju Karpin kod Brze Palanke. Oni su najpre zastrašivanjem i batinama pokušali da saznaju gde se nalazi novac, a kako im to nije uspelo, preklali su Aleksandra i Stanu Pitarević i na kraju njihovu Dušanku Petrović. Razbojnici su za sobom ostavili stravičan prizor koji je otkriven tek posle nekoliko dana, a koji se ne pamti u analima crne hronike Timočke Krajine. Cela kuća je bila isprskana krvlju, a preklani ukućani sa bezbroj rana i polomljenim kostima bili su vezani selotejpom. Trojica od petorice razbojnika osuđena su na najtežu kaznu od po 40 godina zatvora, dok su ostala dvojica dobila po 15 godina zatvora.
