Izvor: Blic, 31.Avg.2012, 22:24 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dešifrovan genom Denisovanaca, ljudskih rođaka
Komadić kosti pronađen u jednoj pećini u Sibiru bacio je novo svetlo na genetsku odiseju enigmatične grupe ljudi nazvane Denisovanci, saopštili su naučnici. Iskopina kod pećine Denisova
Za postojanje Denisovanaca saznalo se tek 2010. godine zahvaljujući komadu kosti prsta i dva kutnjaka koji su pronađeni u blizini Denisova, pećine na planini Altaj. Kosti su stare oko 80.000 godina. Kako su Denisovanci izgledali i šta se dogodilo sa njima za naučnike je do dan danas ostalo >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << misterija. O njima se nije znalo ništa osim da su savremenici Neandertalaca.
Antropolozi u Nemačkoj sada su sproveli, kako tvrde, najpotpunije i najtačnije genetsko skeniranje DNK Denisovanaca, zahvaljujući malom uzorku uzetom iz kosti prsta.
Pronađeni zubi
Utvrđeno je da je prst pripadao devojčici i naučnici smatraju da su Denisovanci bili blisko povezana grupa. Poređenjem ovog sa 11 uzoraka modernog čoveka iz celog sveta naučnici su, međutim, zaključili da su se Denisovanci proširili po Aziji.
- Ovo istraživanje će pomoći u utvrđivanju kako se populacija modernih ljudi dramatično proširila kako u veličini, tako i u kulturnom pogledu, dok su arhaični ljudi vremenom nestali - rekao je šef istraživačkog tima Svante Pabo sa Maks Plank Instituta za evolucionarlnu antropologiju u Lajpcigu.
U studiji se navodi da je u genetskoj strukturi Homo sapijensa došlo do 100.000 promena od "vladavine" Denisovanaca. Većina je povezana sa funckionisanjem mozga i razvojem nervnog sistema, a druge sa kožom, očima i oblikom zuba.
Moderna populacija sa ostrva u Jugoistočnoj Aziji, uključujući Papuu Novu Gvineju, deli gene sa Denisovancima, uključujući i varijacije povezane sa tamnom kožom, smeđom kosom i braon očima.
I pored toga, genetska sličnost Denisovanaca sa Homo sapijensom je ograničena, navodi se u studiji koju prenosi AFP.
Povezane vesti: Nismo (bili) sami: Naučnici otkrili još dve vrste ranih ljudi
