Izvor: Blic, 30.Dec.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Deset najvećih živih pronalazača
Poslovni časopis "Konde Nast portfolio" potrudio se da pronađe 10 najplodnijih živih pronalazača i da s njima porazgovara. Sva desetorica su ranije retko govorila za medije i nisu poznati široj javnosti.
Na samom čelu nalazi se Šunpei Jamazaki, najplodniji pronalazač u istoriji, koji ima 1.811 registrovanih pronalazaka u SAD, 700 više čak i od čuvenog Edisona. Ima 65 godina i nalazi se na čelu "Laboratorije za energiju poluprovodnika", kompanije iz Acugija >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << u Japanu koja se bavi prvenstveno istraživanjem i razvojem. Odmah za njim sledi Kija Silverbruk, koji se nalazi na čelu "Silverbruk riserča" u Sidneju i već deceniju ulaže vrlo tajanstvene napore da razvije novu tehnologiju za kompjuterske štampače, koja bi se na tržištu mogla naći do 2009. Treće mesto, sa 1.350 patenata, zauzima Donald Veder, koji radi u "Hajlen Suplaj kompani" iz Ilinoisa, firmi za dekorativno pakovanje koju je 1937. osnovao njegov otac. Među imenima sa spomenutog spiska našli su se i Salman Akram, Leonid Forbs i Gurtej Sindu iz "Majkrona", Vederov bivši kolega iz "Hajlend suplaja" Džozef Strečer i Mark Gardner. Među damama, najplodniji pronalazač je biolog Gizela Lorenc, koja je nedavno otišla u penziju iz nemačke istraživačke kompanije BASF, sa 363 patenta registrovana u Americi.
Čemu imaju da zahvale za svoj pronalazački dar i kako dolaze do svih tih sjajnih novih ideja?
Za početak, važno je obrazovanje: većina pronalazača ima doktorate iz prirodnih ili tehničkih nauka. Zanimljivo je, međutim, da niko od njih diplomu ne smatra ključnom. Umesto toga, mnogi govore o značaju širokog obrazovanja i o tome da im interdisciplinarno znanje najviše pomaže.
Džozef Stajer, koji je odrastao na farmi kao jedan od šestorice braće, priča da je jedva čekao da se neka stvar pokvari "da bi mogao da je rastavi i vidi kako radi".
Mark Gardner, koji radi na razvoju čipova, najbolje razmišlja pošto dremne, a svi se slažu da im najviše pronalazaka pada na pamet kada o njima ne razmišljaju direktno. Uprkos popularnom verovanju, raspolaganje ovolikim brojem patenata gotovo nikome od njih nije donelo bogatstvo.
