Izvor: Blic, 28.Jun.2009, 01:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Deset najvećih zala Srbije
Šta građani Srbije vide kao problem u svakodnevnom životu i za funkcionisanje države ’po meri naroda’? Ili, koji to problem koči našu državu da dostigne standarde koje građani žele i za koje veruju da su moralni, ispravni, pohvalni...? Korupcija, pad moralnih vrednosti, pravosuđe, tajkuni... prvi su na spisku deset najvećih zala u Srbiji po mišljenju čitalaca „Blica" koji su prethodnih dana imali mogućnost da na internet prezentaciji naše novine od ponuđenih 20 >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << gorućih problema glasaju za prvih sedam za koje veruju da prednjače.
Reprezentativno istraživanje u kome je učestvovalo 14.656 čitalaca, kockanje u kome pojedinac može izgubiti sve vidi kao najmanji problem, ali zato korupciju, prvenstveno onu na „visokom nivou", označava kao problem koji siromaši sve nas. Od ukupnog broja učesnika istraživanja, 11 odsto je korupciju označilo kao problem broj jedan. A kada je neko spreman da za obavljeni posao zahteva novac, ili neku protivuslugu, logično sledi i drugi najveći problem – deset odsto čitalaca tako je glasalo za pad moralnih vrednosti. Za ovim dvema društvenim pošastima mnogo ne zaostaje ni loše pravosuđe, a odmah potom na lestvici problema, i to sa šest odsto ukupnog broja glasova, slede tajkuni, koje građani u pretežnom broju okrivljuju za monopolski položaj koji uslovljava loš životni standard. Kočničari napredovanja Srbije u pravcu u kojem bi želeli njeni građani jesu i pohlepa, urušene institucije, narkomanija, siromaštvo, ali i političke stranke. Međutim, čitaoci „Blica" generalno smatraju da su najveći problemi oni koji su sistemski, na državnom nivou, a lične osobine poput sebičnosti, laganja i nepoštenja dobile su znatno manje glasova.
Zašto je to tako? Zašto je korupcija problem broj jedan, a ne pohlepa?
POGLEDAJTE GRAFIKU
Nameće se pitanje – pa zar sistem ne čine upravo pojedinci koji imaju manje poželjne ili dobre osobine? Zašto nam više smeta ’ono što dolazi s vrha, od onih gore’, a manje korupcija nekog ćate od kojeg nam, ipak, zavisi da završimo neki životno bitan dnevni posao u administraciji?
– Tolerantni smo na malu korupciju, na nekog činovnika kada treba nešto da ubrzamo da se posao brže obavi, ali osetljivi smo na visoku korupciju. I to se s pravom vidi kao zlo. Prosto se vidi da je to zlo koje pogađa pojedince i koje nas objektivno siromaši! Zato tu visokonaponsku korupciju u sistemu, u privredi ili politici, građani vide kao ono što razara institucije i dovodi u pitanje poredak – kaže profesor Fakulteta političkih nauka Zoran Stojiljković.
Neko jeste sebičan, a neko voli da prevari ili slaže. Ali, kada se uz te osobine pridoda moć, to jest položaj, e to je onda problem za građane. Korupcija je, kaže profesor Stojiljković, negativna posledica tih loših osobina. „Ali, za razliku od loših osobina koje neko ima, korupcija je deficit za građane uopšte."
Kada sistem ne funkcioniše – moral pada. Zbog toga profesor sociologije i morala Čedomir Čupić smatra da ako je mišljenje građana da su pad moralnih vrednosti, urušavanje institucija, korupcija problemi koji ih najviše pogađaju, onda to znači da demokratske vlasti nisu uspele da se izbore sa tim pojavama.
Pad moralnih vrednosti kod pojedinačnih slučajeva nije opasan, ali kada to zahvati jednu profesiju, one ljude od kojih zavisi i funkcioniše društvo, onda to nikako nije dobro. Ljudi osećaju beskrupulozne osobe koje ne biraju sredstva da bi došle do cilja – objašnjava Čupić.
O korupciji se toliko govori, a političari godinama najavljuju oštru borbu bez izuzetaka. Ipak, takva korupcija se uporedo, već godinama, u svim istraživanjima „održava" ako ne na najvišem postolju, onda odmah iza njega. Upravo zato Nemanja Nenadić, izvršni direktor Transparentnosti Srbija, kaže da rezultati istraživanja nisu iznenađenje.
– I pored toga što građani očigledno osuđuju korupciju, to nije dovoljno da bi borba protiv ove pojave bila efikasna – ističe Nenadić. On dodaje da je s korupcijom povezano i urušavanje institucija, nepoštenje, nemoral.
– Korupcija je sama po sebi veoma loša i zbog toga što podriva pravnu državu. Sve je međusobno povezano. Ako imate jake institucije, a korupcija postoji, to je onda problem pojedinaca. Ali, ukoliko nemate jake institucije, onda je korupcija duboko ušla u sistem i to nije lako iskoreniti – kaže Nenadić.
Sa rezultatima „Blicovog" istraživanja slaže se sudija Vrhovnog suda Vida Petrović-Škero. Ona objašnjava kako iznutra funkcioniše segment institucije za koji je ukupno osam odsto građana glasalo pod stavkom – loše pravosuđe.
– Sudstvo je samo na papiru reformisano. Već tri i po godine nemamo ni izbor sudija, ali i dalje se izbor sudija vrši pod političkim uticajem. Sudstvo nije idealno, ali ako postaje kolateralna šteta, onda se to prenosi i na građane. Sud ne može da iskoreni korupciju, već može samo da sudi o slučajevima korupcije – objašnjava Vida Petrović-Škero.
A istina je – jedno uvek povlači drugo. Psiholog Žarko Trebješanin kaže da je pad moralnih vrednosti povezan sa sebičnošću i pohlepom, te da je ključna pojava korupcija koja je i indikator pada moralnih vrednosti. Istovremeno, i tajkuni su u vezi s korupcijom, a urušavanje porodičnih vrednosti s padom moralnih vrednosti. I tako ukrug"
– Mene zanima šta je ključ pada vrednosti i šta je to što najviše vredi – konstatuje Trebješanin.
Komentari učesnika ankete
Dule: Sve su ovo veliki problemi.
Milan: Ključni problem nije ni uvršten a to je licemerje!
Komentar: Vrlo lako bi se moglo naći još 20 zala ovde kod nas. Žalosno i strašno.
Dragomir: Glasao bih za sve ! Nakalemio bi još neka zla...
Mrki: Dve najveće su zaboravili: Zavist i inat!
Turbonegro: Dodajte i neke televizije, policiju, bankarski sistem, poznate ličnosti izvan zakona, getoizaciju naroda, novinare i štampu...
BBR: Fali vam primitivizam.
Grbavica021: Čudi me da je nepoštenje malo glasova dobilo. Problemi u familiji, kockanje, alkoholizam...
Bojan Getejanc: Pobjegao sam iz zemlje u kojoj vlada sve navedeno i strašno je što je sve gore i gore.
Stefan: Može slobodno i nepotizam da se doda na spisak.
Bongoslavius: Ja bih glasao za sve, ali ’ajde.
Nebojša: Ma sve je u krizi. Opšti raspad sistema.
Sanja: Na spisku treba da budu i televizije, dnevne partijske novine i „večiti" direktori škola, bolnica, ustanova, budžetskih firmi...
Simonida: Politika je bez premca najveće zlo Srbije.
