Izvor: Blic, 23.Avg.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Deset najčešćih pitanja o polasku u školu
1. Da li dete pre upisa u prvi razred mora da zna da čita i piše?
- Naravno da ne. Za učenje čitanja i pisanja ima vremena u toku školske godine, vreme koje biste posvetili učenju čitanja i pisanja možete popuniti igrama za razvoj motorike prstiju, koncentracije, pamćenja, razumevanja... S druge strane, mnoga deca spontano započinju proces čitanja i pisanja pre škole. Bilo bi pogrešno u takvim slučajevima uskraćivati im to podučavanje.
2. Ako dete već >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << zna da čita i piše, da li će mu to odmoći u prvim danima škole?
- Detetu to neće stvarati teškoće. Učitelji deci koja su već savladala gradivo omogućuju rad na drugim, složenijim sadržajima.
3. Šta znači „spremnost za školu" i koje veštine dete treba da savlada pre polaska u školu?
- Uobičajeno je govoriti da je spremnost za školu pitanje razvoja intelekta i percepcije, ali izvesno je da ona uključuje i pažnju, živahnost i sposobnost da se izdrži rad u školi. S druge strane, za uspeh u školi jako je bitna i emocionalna i socijalna zrelost koja varira od deteta do deteta. Zbog toga se sprovodi psihološko ispitivanje koje nam daje detaljnije podatke o svakom detetu. Izuzetno je dobro da dete razvije svoju samostalnost u korišćenju toaleta, da zna samostalno da se svuče i obuče, da se brine o svojim stvarima, da zna jesti bez pomoći, da zna pravilno da se ponaša u grupi vršnjaka i prema starijima. Nastojte da dete upamti svoje ime i prezime, broj telefona i imena roditelja!
4. Kako kod deteta razviti pravilan pristup školi?
- Dete kao sunđer upija sve vaše rečenice, a još više vaše radnje. Ne plašite ga školom, radije se pred njim s veseljem prisetite svog boravka u školi, govorite o tome kako imate poverenja u njega, kako će on uz trud savladati gradivo, napravite male rituale od kupovine prvih stvari za školu, posebno obeležite prvi dan škole... Kad krene školska godina, uključite se u školske aktivnosti koje su namenjene roditeljima, svaki dan odvojite vreme u kojem ćete se posvetiti svom školarcu, iskazujte zainteresovanost, pohvalite svaki uspeh vašeg malog đaka!
5. „Primećujem da se moje dete boji škole."
- Najverovatnije se radi o strahu od odvajanja. Mnoga se deca prvih dana ili sedmica mogu osećati teskobno jer se susreću s mnogo novih stvari odjednom. Razgovarajte s njim, dokučite šta ga najviše plaši; neka se boje da ih niko neće dočekati kod kuće, druge je strah preglasne dece... Pomognite detetu tako što ćete mu reći da ste se i vi bojali kao mali, i da ste taj strah prevladali i s vremenom jako zavoleli školu. Isto tako nemojte mu s početkom školske godine natovariti puno novih obaveza (nove vanškolske aktivnosti, nove obaveze vezane uz domaćinstvo) - dopustite mu da se navikne na novi raspored.
6. „Moje dete nije naviklo samo da stiče prijatelje, nije išlo u vrtić i nema iskustvo 'života u grupi’."
- Povedite dete u park ili na druženje s decom iz susedstva (pozovite nekoliko njegovih vršnjaka na druženje), pokažite mu kako se upoznajemo, kako se uključujemo u igru. Zajedno se igrajte društvenih igara u kojima uvek netko izgubi (kao „Čoveče ne ljuti se") – na taj način dete uči kako da prebrodi prve poraze, ali uči i da sarađuje u igri. Isto tako vrlo je važno naučiti deliti i poštovati tuđe stvari!
7. „Moje je dete razigrano i nema osećaj reda."
- Roditelj može pomoći detetu da razvije osećaj odgovornosti tako što ga zamoli da svoje stvari uvek stavi na određeno mesto. Počnite s jednom ili dve - na primer cipele i jaknu. Nakon što ga pohvalite svaki put kada to uradi dobro i vi vidite da je taj deo „usvojilo", možete dodati nove zadatke. Nauči li kod kuće da sve ima svoje mesto, lakše će mu biti u školi u kojoj se očekuje da izvršava radne zadatke. Važno je da dete već u toku neposredne pripreme za polazak u školu dobije u svom domu vreme i prostor za neometan rad. Dovoljno je osloboditi jednu policu za školske knjige i pribor i osloboditi kuhinjski sto u jednom periodu dana, pa omogućiti detetu da radi u relativnom miru. Važno je da to bude uvek isto mesto, da ga dete doživi kao svoj prostor za rad. Za početak je dovoljno da dete na tom mestu rešava manje zadatke u razdoblju od pet minuta, a zatim da pomalo vreme produžimo do 30 minuta neposredno pred polazak u školu. Neka deca ne žele da sede, nenavikla na takav način rada - detetu ponudite zanimljive igre i aktivnosti koje se igraju za stolom i pridružite mu se u igri.
8. „Moje se dete uvek rasplače kada doživi neuspeh."
- U školama, nažalost, još uvek vlada takmičarski stil podučavanja. Dobro je na vreme upoznati dete s činjenicom da će ga u školi ocenjivati i upoređivati s drugom decom. Posebno treba naglasiti da njegova uspešnost u školi neće uticati na našu ljubav prema njemu. Ali, isto tako mu pokažite da vežbanjem neke aktivnosti može napredovati u njoj i postati sve bolje, da je vredno truditi se. Društvene igre, kompjuterske igrice i slično izuzetno su dobre aktivnosti, ali i fizičke aktivnosti i sport.
9. Šta ako posle škole nema nikoga kod kuće?
- Ostanak deteta samog kod kuće zajednički je problem deteta i roditelja. Potrebno je dobro proceniti da li je vaše dete spremno na to i dobro razmisliti o svim drugim mogućnostima brige za dete dok nije u školi. Svako dete je individua i teško je reći kad je prava dob za samostalni ostanak kod kuće i ako procenite da je vaše dete sposobno da ostane samo (pa makar i kraće vreme), potrebno je: o tome porazgovarati s detetom i saznati njegovo mišljenje o tome, učiniti sve što možemo za njegovu fizičku sigurnost, smisliti način komunikacije s detetom dok je samo (telefon i slično), planirati zajedno s detetom šta će raditi dok bude samo... Najvažnije je ne preterati i ne zloupotrebiti spremnost deteta da bude samo - da li je stvarno ta solucija nužna? Jeste li razmislili o produženom boravku u školi (raspitajte se da li vaša škola to omogućuje), da li postoji neko, na primer u komšiluku, ko je spreman uz malu naknadu da pričuva školarca...
10. Dete ne izgovara sve glasove tačno, može li mu to predstavljati problem u školi?
- Najmanje godinu dana pred polazak u školu trebalo bi obratiti pažnju na detetov izgovor glasova i u slučaju da postoje teškoće, uputiti ga logopedu. Svako odstupanje u govornom i jezičnom razvoju ozbiljan je znak da bi dete moglo imati teškoće u usvajanju čitanja i pisanja.
