Izvor: Politika, 22.Jul.2014, 12:57 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Departizacija javnih preduzeća tvrd orah
Premijer Aleksandar Vučić priznaje da se u prvih sto dana njegove vlade kasnilo u postavljanju profesionalaca na čelo državnih firmi
Javna preduzeća su očigledno tvrd orah za „razbijanje”, jer i posle višegodišnjih najava departizacija u njima nije sprovedena. Dovođenje profesionalaca na čelna mesta u tim preduzećima sada najavljuje i premijer Aleksandar Vučić koji priznaje da je u prvih sto dana svoje vlade u tome kasnio. Zbog toga najavljuje „ubrzanje”, tačnije >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << da će promeniti direktore mnogih firmi i to u naredne dve sedmice, do 4. avgusta. Svi direktori, kaže, biće birani na konkursu, ali do njihovog izbora on je spreman da, na direktorska mesta, za vršioce dužnosti, postavi ljude koji u javnosti važe za sposobne.
I u prethodnoj vladi Ivice Dačića u kojoj je Vučić bio potpredsednik, tadašnji ministar energetike Zorana Mihajlović najavljivala je izbor prvih ljudi EPS-a, a i Resavice na konkursu.
– Vladina komisija za izbor direktora EPS-a trebalo bi do kraja septembra da izvesti vladu o predlozima, najavila je krajem avgusta prošle godine Zorana Mihajlović dodajući da će vlada potom doneti odluku o imenovanju direktora ta dva javnih preduzeća. Ona je tada ponovila da će tražiti da biografije svih kandidata koji su se prijavili na konkurs za direktora EPS-a budu objavljene, kako bi građani mogli da ih vide.
Iako se govorkalo da se čak 80 ljudi javilo na konkurs javnosti nikad nije saopšteno ko su kandidati, ni zašto nisu izabrani, a konkurs, koliko je poznato, nije poništen.
Milojko Arsić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, kaže da je minus ove vlade, a i one prethodne u kojoj je Vučić bio potpredsednik, što departizacija nije sprovedena.
– Štaviše, za čelne ljude javnih preduzeća postavljani su i ljudi s malim sposobnostima. Nije problem u tome što je neko partijski kadar ukoliko ume da radi taj posao. U razvijenim demokratijama partijski ljudi se spremaju za određene pozicije. Logično mi je da se do 4. avgusta samo raspišu konkursi, ali ne bi bilo dobro da se direktori biraju na brzinu, za dve nedelje. Važno je i da to ne budu fingirani konkursi, da se postavljaju navodno rigorozni uslovi, a da na kraju budu izabrani podobni ljudi – smatra Arsić.
On podseća da je Zorana Mihajlović kada je bila ministar energetike nastojala da se u „Srbijagasu” uvede red. Takođe, postojeći direktor EPS-a vladi je predlagao organizacione promene, ali je čudno to što ona nije stala iza njega. Arsić dodaje i da u javnim preduzećima postoje različite interesne grupe koje blokiraju promene.
– Ukoliko vlada ne reorganizuje EPS on je kandidat za novi „Srbijagas”. U slučaju ovog drugog preduzeća problem nije u izboru direktora, već u tome da li će vlada da stane iza njega ukoliko on ne samo blokira isporuku gasa, već i račune neplatišama – kaže Arsić.
Nedostatak profesionalaca na čelnim mestima državnih firmi za mnoge nije jedina mana državnog rukovođenja, već mnogima više smeta to što država nema strategiju šta će i kako će s javnim preduzećima. Da li će to i dalje biti gubitaši ili mogu da se transformišu u one koji posluju s profitom, da li će država i ubuduće preko njih da vodi socijalnu politiku, da li je voljna da ih privatizuje ili ne…
Na pitanje da li država uopšte zna šta hoće od svojih preduzeća Arsić odgovara da je u prethodnim godinama sačinjeno mnogo strategija, ali da na neka suštinska pitanja odgovor nedostaje.
– Zašto, na primer, država ne dozvoljava da neki od stranih investitora prave velike hidro ili termoelektrane – pita Arsić.
Vladimir Krulj, savetnik u konsultantskoj kući „Kreab, Gevin i Anderson” iz Brisela kaže da je sam premijer Vučić istakao da nema uspeha reformi i fiskalne konsolidacije bez ozbiljnog restrukturiranja i reformisanja javnih preduzeća, što podrazumeva i maksimalnu profesionalizaciju menadžmenta tih preduzeća, unapređenje upravljanja u cilju smanjenja gubitaka, odnosno poboljšanju rezultata poslovanja.
On dodaje da se stiče utisak da sada postoji politička volja da se zaista sprovede departizacija što se tiče direktora javnih preduzeća. Sa tim poslom se kasni, a deo opravdanja može biti činjenica da smo u kratkom periodu imali rekonstrukciju prethodne vlade, pa zatim vanredne izbore i izbor nove Vlade Srbije, a posle su nas pogodile poplave, koje su postale ključni fokus delovanja Vlade Srbije. Sada nas ekonomska stvarnost jednostavno primorava da u taj proces uđemo, bez oklevanja i kalkulacija.
– Visok budžetski deficit, veliki javni dug, ogromni gubici javnih preduzeća jednostavno nameću potrebu da se u što skorije vreme ukinu ili drastično smanje subvencije javnim preduzećima koja se izdvajaju iz budžeta. Samo u prošloj godini gubici javnih preduzeća bili su oko 51 milijardu dinara, što je za budžet u aktuelnom stanju jednostavno neodrživo. Profesionalizacija upravljanja javnim preduzećima je prvi korak ka njihovom ozdravljenju i vraćanju na kolosek održivog poslovanja. Ono na čemu se mora insistirati pri izboru novih direktora javnih preduzeća jeste njihova stručnost, kvalitet i poslovno iskustvo, a ne politička pripadnost. Isto tako, mora se insistirati i na odgovornosti direktora javnih preduzeća za rezultate poslovanja, ali i pojačati kontrola države nad radom javnih preduzeća, kako se ne bi dešavale zloupotrebe. Javna preduzeća jednostavno moraju da postanu održivi tržišni subjekti, a ne ,,budžetski rentijeri”, smatra Krulj.
Jovana Rabrenović
objavljeno: 22.07.2014.
.jpg)
