Izvor: Politika, 06.Maj.2009, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Demonstracija sile
Čak iako južna srpska pokrajina uđe u MMF, Srbija mora da nastavi sa vraćanjem kosovskog duga, kažu stručnjaci
Ukoliko bi Kosovo zaista postalo član Međunarodnog monetarnog fonda, to ne bi značilo ništa drugo nego demonstraciju sile i moći velikih zemalja, ocenili su juče ekonomski stručnjaci. Prema rečima profesora Borisa Begovića, koji je bio i član pregovaračkog tima za Kosovo, s obzirom na to da nezavisnost nije priznalo onoliko zemalja koliko se očekivalo, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << a da su pregovaračke pozicije svetskih sila u Ujedinjenim nacijama i Evropskoj uniji ograničene, one jednostavno pokušavaju da sebi daju malo oduška i svoju moć demonstriraju tamo gde im se može, a to su međunarodne finansijske institucije.
– Prijem Kosova ne zavisi od broja članica, već od kvote koje one imaju, tako da, s te strane gledano, tako nešto može da se očekuje. S tim što to zaista ne bi značilo ništa drugo nego demonstraciju sile – uveren je naš sagovornik.
On čak smatra da bi ulazak Kosova u MMF bio besmislen i paradoksalan, jer, kako kaže, ne zna „šta će Kosovu MMF”.
– Oni koriste evro, a fond daje finansijsku podršku nacionalnoj valuti. Tako bi se došlo u paradoksalnu situaciju da kada MMF sklopi stend baj aranžman sa Kosovom onda novcem pomaže Evropsku centralnu banku, a ne kosovske finansijske institucije. Prema tome, reč je o političkom, a ne ekonomskom potezu. Ovako nešto za mene nije iznenađenje, jer je i ranije bilo sličnih najava – kaže Begović i dodaje da bi se, ukoliko bi se to dogodilo time učinio još jedan presedan.
To bi, ističe, bilo treći put u istoriji da članica Međunarodnog monetarnog fonda postane zemlja koja nije član Ujedinjenih nacija. Naš sagovornik podseća da je prvi put to učinjeno prilikom prijema Zapadne Nemačke, a drugi put prilikom prijema Švajcarske.
U Kancelariji MMF-a u Beogradu juče nije bilo moguće proveriti ovu informaciju, jer, kako su istakli, nemaju nameru da komentarišu nezvanične najave. Od komentara se uzdržala i Narodna banka Srbije.
Profesor Đorđe Đukić takođe smata da je reč o demonstraciji sile i da je prijem Kosova, zbog načina glasanja, verovatno završeno pitanje.
– Međutim, sve su prilike da će jačanje Kine kao svetske finansijske sile otvoriti pitanje arhitekture međunarodnih finansijskih institucija i apsolutne dominacije velikih zemalja – kaže Đukić.
Osim što ovome treba oštro da se suprotstavi, država Srbija bi možda trebalo da pokrene i pitanje deobnog bilansa. Jer, naša zemlja plaća kosovski dug koji, prema prošlogodišnjim podacima, iznosi 1,264 milijarde dolara, a do sada je servisirano oko 330 miliona dolara. Takođe, Srbija ima vrlo vrednu imovinu na Kosovu i to pitanje nikako ne sme ostati nerešeno, upozorava naš sagovornik.
Međutim, Boris Begović, kao neko ko je učestvovao u pregovorima oko statusa Kosova, ističe da se kad je pomenuti dug u pitanju ulaskom Kosova u MMF ništa neće promeniti.
– Srbija će nastaviti da vraća kosovski dug, jer da bi se desilo suprotno mora da postoji saglasnost sve tri strane, odnosno, i naše zemlje i Kosova i MMF-a – kaže Begović.
On je i ranije, prilikom inicijativa da Srbija prestane da plaća kosovski dug objašnjavao kako bi to bilo potpuno kontraproduktivno i u suprotnosti sa diplomatskim naporima zemlje da očuva suverenitet. Jer, to što neke druge države krše međunarodno pravo ne daje za pravo Srbiji da ona to čini.
– U slučaju naše jednostrane odluke da prestanemo s plaćanjem kosovskog duga, posledice za nas bi bile velike, urušavanje kreditnog rejtinga zemlje pre svega – objašnjavao je Begović u ranijim izjavama.
Prilikom pregovora u Beču jedan naš zahtev po pitanju kosovskog duga je uvažen kao razborit, a to je da se Srbiji, kada se nađe konačno rešenje za dug, vrati ceo iznos koji je Srbija servisirala od perioda kada nije imala fiskalnu vlast nad tom teritorijom, ističe Begović. – Tražili smo i kamatu, kao da smo ta sredstva imali i plasirali ih kao devizne rezerve. Po mom viđenju, u pregovoru s međunarodnim institucijama, postoje dve mogućnosti. Jedna da se dug prebaci na Kosovo, a druga da se Kosovo vrati pod fiskalni suverenitet Srbije.
A. Nikolić
-----------------------------------------------------
Gligorov: Svršena stvar
Ulazak Kosmeta u MMF za Vladimira Gligorova iz Bečkog instituta za međunarodne ekonomske institucije je potpuno očekivan. Jer, kako kaže, i MMF i Svetska banka imaju značajne obaveze na Kosmetu i članstvo će olakšati njihovo izvršavanje.
– Tako bi trebalo shvatiti tu odluku. Biće lakše da se obezbede sredstva za održanje makroekonomske stabilnosti i za ulaganja u infrastrukturu i druge sektore gde je Svetska banka obično aktivna. Takođe, ove će međunarodne finansijske organizacije imati veći i legitimniji uticaj na vladu, jer će njihov odnos biti formalizovan na uobičajen način – objašnjava Gligorov.
-----------------------------------------------------
Dinkić: Sa Srbije skinut balast težak milijardu dolara
Kragujevac – Srbija nije mogla da spreči učlanjenje Kosova u MMF i pored napora koji su uložili guverner Jelašić, premijer Cvetković i ministar Jeremić – izjavio je ministar ekonomije i regionalnog razvoja Mlađan Dinkić nakon svečane sednice Skupštine grada Kragujevca. Imajući u vidu način glasanja u MMF-u, ministar Dinkić je u izjavi za „Politiku” rekao da naša država „nije mogla da zaustavi taj proces”.
– Odluke u MMF-u se ne donose na osnovu broja članica, odnosno onih koji glasaju za i protiv, već na temelju stavova bogatijih zemalja. Njihovi glasovi pretežu – objasnio je Dinkić.
Dinkić je, međutim, napomenuo da „učlanjenjem u MMF Kosovo nije dobilo državnost” i naglasio da jedna zemlja državnost stiče tek pristupanjem Ujedinjenim nacijama. On je poručio i da će Kosovo na tom putu „biti zaustavljeno uz pomoć dve važne svetske sile, članice Saveta bezbednosti”.
– Rusija i Kina će staviti veto ukoliko pristup Kosova UN uopšte bude bio na dnevnom redu – rekao je Dinkić i naveo da učlanjenjem u MMF Kosovo „nije ostvarilo nikakvu političku korist”.
Što se tiče ekonomskog aspekta, Dinkić je rekao da će Kosovo od sada morati samo da otplaćuje dugove, te da je sa Srbije „skinut balast težak milijardu dolara”. Naša država, objasnio je ministar ekonomije, već deset godina ne ubira porez sa teritorije svoje južne pokrajine.
B. K.
[objavljeno: 07/05/2009]
