Izvor: Politika, 29.Dec.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Demokratija je luksuz istorije
PORTRET FILMSKE ZVEZDE
Ovo je po mnogo čemu bila njegova godina. Već u januaru internacionalna publika videla je našeg glumca Predraga Mikija Manojlovića na festivalu u Roterdamu kao glavnog junaka filma "Na ivici mora" Nore Hope, na Berlinskom festivalu, usledile su ovacije posle svetske premijere "Irine Palm" Sema Gabarskog i gromki aplauzi posle projekcije Golubovićeve "Klopke". Ni ovogodišnji jubilarni Kanski festival nije prošao bez njega. Manojlović se u maju na Kroazeti pojavio >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << kao jedan od glavnih glumaca u filmu "Zavet" Emira Kusturice, a već u julu na novosadskom festivalu i kao gostujuća zvezda u filmu "Hadersfild" Ivana Živkovića.
Za Manojlovića nije bilo predaha, u međuvremenu je odigrao i lik Fjodora Dostojevskog u filmu "Demoni Sankt Peterburga" Đulijana Motalda.
– Pustili smo mašti na volju i počeli "igru" kada je Dostojevski za četiri dana izdiktirao "Kockara", jer je bio u cajtnotu sa predajom rukopisa. Naše maštanje je na temu njegovog odnosa prema anarhizmu, carskoj Rusiji, narodu, prema veri kojoj je duboko pripadao i literaturi koju je živeo – objašnjava Manojlović fascinaciju "šokantnim životom" Dostojevskog.
Je li uloga Dostojevskog u radnoj sezoni 2007. bila i najizazovnija?
– Jeste – potvrđuje Manojlović i dodaje – to neće biti životopis Dostojevskog, već refleksija na njegovih 15 poslednjih godina života i njegovo nesagledivo važno delo i uticaj na nove generacije koje su želele da atentatima promene rusko društvo iako je on smatrao da se krvlju ne može promeniti svet.
Gotovo bez dana pauze, usledila je potom i nova uloga i to u filmu, koji prema prema istoimenom romanu Ilije Trojanova snimio bugarski reditelj Stefan Komandarev. Manojlović objašnjava da igra "sredovečnog disidenta u nekadašnjoj komunističkoj, ali i u današnjoj demokratskoj Bugarskoj, inače šampiona u 'bekgejmonu' ili 'tabli', kako ovu igru nazivaju kod nas ali i u Iranu, Makedoniji i Bugarskoj". Izazov je bio i lik Karla iz Švedske u novom filmu Darka Bajića "Na lepom plavom Dunavu" (svetske premijere svih ovih filmova tek se očekuju).
U godini "nabijenoj" obavezama i događajima usledio je i onaj (1. decembra) u berlinskoj Areni kada je Miki Manojlović bio prisutan na svečanoj 20. ceremoniji dodele nagrada Evropske filmske akademije (EFA), kao jedan od svega šestoro nominovanih za evropskog glumca godine. Tada je za "Politiku" potvrdio da je na lokacijama na Siciliji, Malti, Parizu, Hongkongu već snimio neke od scena za film "Largo Vinč", koji prema istoimenom popularnom francuskom stripu snima Žerom Sal, a uz Mikija igraju i Tomer Sisli, Kristin Skot Tomas i Stiven Vedington.
Temeljna analiza Manojlovićevog rada na filmu ukazuje na podatak da je odigrao više od 80 uloga na pet jezika, ne uključujući tu i ove naše – slovenske – da je sarađivao sa Karanovićem, Grlićem, Markovićem, Paskaljevićem, Kusturicom, sa našim mladim autorima i onima koji pripadaju Evropi i ostatku sveta. Tražen je i sa razlogom hvaljen, a ono što je u stanju da glumački podari možda je najbolje okarakterisao Ranko Munitić (u monografiji "Miki Manojlović: Igrač na letećem ćilimu"), rekavši: "Uočljiva karakteristika Manojlovićevih dramskih ličnosti jeste njihova suzdržanost, nesklonost velikim gestovima i grimasama, sem kada takva pomagala rola izričito ne zahteva. Govor lica i govor tela ne temelji naš glumac na dodavanju, već na redukovanju izražajnih sredstava. Otud gusti minimalizam njegove igre..."
I upravo taj gusti minimalizam igre pokazao se kao izuzetna prednost u filmu "Irina Palm", u kojem Manojlović zajedno sa nekadašnjom rok legendom Merijen Fejtful ("To je obrazovana, simpatična žena, na snimanju nam je bilo lepo, dobro smo se zabavljali", kaže Miki) učestvuje u delikatnoj gradnji crne komedije i tople ljubavne priče započete u jednom engleskom seks-baru.
– To je projekcija ideje da čovek koji zarađuje pare na seks-industriji verovatno ima potrebu za nečim drugim i drugačijim, što pronađe u okruglastoj i ne više mladoj Irini Palm. Otuda ta toplina mog lika, rođena već u prvom susretu sa njom – kaže Manojlović.
Tokom razgovora sa glumcem konstatujemo da ne može a da se ne primeti i izvesna sličnost između Golubovićeve "Klopke" i "Irine Palm" Gabarskog. Ta moguća sličnost je u polazišnim idejama, po kojima glavni junaci moraju da pronađu rešenja za bezizlazne situacije. U "Klopci" je to ubistvo, u "Irini Palm" erotska usluga.
– Jeste, kaže naš glumac, ali to su ipak dve zemlje, Srbija i Engleska, i dve situacije. Beda je, međutim, svugde uvek ista. Ljudi se dovijaju kako znaju i mogu, samo što na Zapadu onanišu, a kod nas ubijaju. Da je Irina Palm svoje probleme rešila tako što bi nekog "roknula" za lovu, ne bi bilo ljubavne priče.
Za razliku od ovog britansko-belgijskog filma u kojem je kao junak (vlasnik seks-bara) Manojlović zapravo romantičan, u "Klopci" je (kao "kontroverzni biznismen", naručilac ubistva) tipičan predstavnik naše "surove realnosti".
– Mi već osamnaest godina živimo u refleksu mraka jednog vremena koje je bilo. I ništa se nije promenilo, i dalje živimo u jednoj kriminalno-policijskoj kombinaciji i taj moj lik je upravo to. Nažalost, takvih primera ima kod nas koliko hoćete. Sa ovom našom, srpskom brzinom, ovakvo opšte stanje može da traje još deset godina – kaže Manojlović.
Upitasmo glumca i sledeće: očekujemo da vrednosti budu osvojene na planu kinematografije, a sa druge strane to ne činimo u samoj "bazi", ili možda ne na način koje građanstvo očekuje (?), a on kaže:
– Bolest je jako duboka i ozbiljna. Teško je osvojiti i održati vrednosti i u porodici, a kamoli van nje. Što se tiče filma i kinematografije koja je žilava, ima dovoljno pređenog puta, iskustva, dovoljno toga što bi se moglo nazvati vrednošću. Svaka stvar mora da se osvoji. I demokratija mora da se osvoji. Demokratija je luksuz istorije, nju treba sticati. Do luksuza treba doći, treba proći put. Da bi ga prošao moraš poštovati kontinuitet osvojenih vrednosti, a ne da ih stalno sjebavaš, rušiš i uništavaš. I u filmu i oko nas postoje snage koje to mogu da ostvare. Ali, to ne treba da budu "maratonci", već kratkoprugaši, ili eksplozivni "biatlonci" koji rade sve sportove pomalo i brzo odu. Treba brže raditi, jer ovde ljudi više nemaju nerava.
U Evropi u kojoj kao glumac već dugo bivstvuje stvari su uređenije, ali Manojlovića pitamo da li je Evropa za njega srdačno bratstvo?
– Naša predstava o evropskom, zapadnom svetu i demokratiji je ili preterano dobra ili preterano loša – nije realna. Ono što je maksimum koji je svet uspeo da osvoji jeste to da čovek kada radi za to dobije novac od kojeg može da živi, što kod nas nije slučaj. Smatram da je život tamo dobar, da može da bude dovoljan i to je ono što je za prosečnog stanovnika zapada dovoljno. Ovde je život nedovoljan i u tome je razlika – kaže naš umetnik.
Na kraju razgovora zakazujemo ponovni susret na Mokroj Gori, već u januaru 2008. na prvom Kustendorf festivalu. Tamo će, uz "Zavet", biti prikazan i film "Irina Palm". Manojlović će održati i master klasu studentima čiji se filmovi takmiče za nagradu "Zlatno jaje" koju dodeljuje osnivač i direktor festivala Emir Kusturica kome je naš sagovornik veran, dugogodišnji filmski saborac.
– Snimamo i radujemo se. Živeći različite živote nesebično ulažemo njihov bolji deo u naš rad – objašnjava Manojlović odnos sa Kusturicom. – Prethodna zajednička filmska putovanja ne zloupotrebljavamo. Otkrivamo svoje nove mogućnosti. Filmove koje smo radili gledao je ceo svet...
[objavljeno: ]
