Izvor: Southeast European Times, 26.Jan.2010, 23:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Demokratija: Makedonci vagaju dobre i loše strane
Dvodecenijski rad u pravcu višestranačke demokratije u Makedoniji pokazuje znakove i uspeha i propusta.
26/01/2010
Zoran Nikolovski za Southeast European Times iz Skoplja -- 26/01/10
U proteklih 20 godina, posle pada Barlinskog zida, Makedonija je gradila svoju višestranačku demokratiju, sa svim aspektima individualnih i manjinskih prava.
Međutim, postoje neki aspekti komunizma iz perioda bivše Jugoslavije za kojima su građani možda nostalgični: >> Pročitaj celu vest na sajtu Southeast European Times << sigurnost radnih mesta, zdravstveni i obrazovni sistem i sloboda putovanja širom sveta.
"Doživeli smo nacionalni preporod u poslednjih 20 godina, ali cena koju smo platili za našu nacionalnu slobodu, u ekonomskom i socijalnom smislu, je svakako visoka, ali ipak je vredelo", izjavila je za Southeast European Times Tatjana Hristova iz Skoplja.
"Posebno bolan bio je vizni režim koji je ograničio slobodu putovanja koju smo uživali u prošlosti i takođe skoro u potpunosti sputao privatni sektor", dodaje ona, izražavajući zadovoljstvo odlukom EU o ukidanju viznog režima koja je doneta krajem prošle godine.
Put ka demokratiji počeo je krajem osamdesetih godina kada je vlada Gligorija Gogovskog -- poslednje jednopartijsko vladajuće telo u zemlji -- otvorila široku debatu o kretanju u novom smeru.
Ubrzo nakon toga, zakonom je dozvoljena registracija različitih političkih stranaka. Registraciju manjinske albanske Partije demokratskog prosperiteta i Socijaldemokratske partije uskoro su sledili mnogi drugi.
Zatim je reformsko krilo vlade Gogovskog -- uključujući sadašnjeg guvernera Naarodne banke Petra Goševa -- usvojilo socijaldemokratsku ideologiju 1990. godine.
Gošev je često smatran najranijim protivnikom pokušaja Slobodana Miloševića da dominira Jugoslavijom. U intervjuu za Utrinski vesnik, Gošev je rekao da je lično Milošević gurao politiku raspada Jugoslavije.
Prvi višestranački parlament usvojio je Deklaraciju o nezavisnosti u januaru 1991. godine. Na referendumu 8. septembra te godine, više od 95 odsto birača podržalo je nezavisnu državu.
Makedonsko rukovodstvo brzo je rešilo da se pridruži svetskoj zajednici demokratija, što je odluka koja se reflektovala u prihvatanju prve preventivne misije UN-a (UNPREDEP) tokom ratova u Jugoslaviji. Makedonija je do danas ispunila uslove za članstvo u NATO-u i sprovela neophodne korake da osigura pregovore sa EU o članstvu.
Iako se efekti turbuletnih devedesetih godina osećaju i danas, dok se zemlja oporavlja od ekonomskog embarga koji je nametnula Grčka zbog dugotrajnog "spora oko imena", kao i od gubitka jugoslovenskih tržišta zbog rata i raznih sankcija.
Napredak političkih i ekonomskih reformi takođe je usporen ratom na Kosovu 1999. godine, tokom kojeg je Makedonija prihvatila stotine hiljada izbeglih kosovskih Albanaca.
Socijalizam u Makedoniji bio je sinonim za komunističkog diktatora Josipa Broza Tita. Danas postoji politička stranka -- uglavnom simbolična -- pod nazivom Savez Titovih levih snaga.
Mnogi se još uvek sećaju tajnih dosijea koje je Titov režim imao o ljudima koji su se borili za dugotrajni ideal nezavisne i demokratske Makedonije. Zakon iz 2008. godine kojim je predviđena istraga saradnje sadašnjih političkih ličnosti sa Titovom tajnom policijom još uvek nije stupio na snagu.
Nastavak na Southeast European Times...
