Izvor: Southeast European Times, 14.Feb.2011, 23:41   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Demografska dilema Srbije

U Srbiji živi gotivo isti broj starih i mladih ljudi, a para ima malo.

14/02/2011

Biljana Pekušič za Southeast European Times iz Beograda -- 14.2.2011.

Februarsko jutro u Beogradu, Trotoari su prekriveni ledom dok se 71-godišnja Ikonija Stamenković pažljivo, korak po korak, vraća kući iz obližnje bakalnice. Udovica je i živi sama. Muž joj je umro pre sedam godina, a sin živi sa porodicom u Francuskoj. Posećuje je preko leta.

„Kad ostariš >> Pročitaj celu vest na sajtu Southeast European Times << nikom nisi dobar, ni sebi ni drugima“, kaže ona, sa primetnom tugom u glasu.

Pre tri godine Ikonija je bila operisana i bila je prikovana za krevet šest meseci. Od tada o njoj brine Centar za socijalni rad.

Za trideset evra mesečno, u stan joj svakodnevno, osim vikendom, dolazi „hostesa“, koja tu provodi dva sata. Ona Ikoniji donosi ručak, čisti, pomaže joj da plati račune i organizuje posete doktora i ličnu negu.

Srbija je četvrta na listi zemalja po broju stanovnika starijih od 65 godina. [Nikola Barbutov/SETimes]

Ikonija Stamenković je jedna od 87 starijih osoba u beogradskoj centralnoj opštini Stari grad koja koristi usluge tog programa, "Pomoć u kući". Isto toliko starijih lica je na listi čekanja. Zbog nedostatka sredstava nije moguće zaposliti još pomoćnica.

Ikonija kaže da joj sin redovno šalje novac i zove je svakih par dana.

„Sin mi je nudio da pođem sa njim, da živim tamo, u Tulonu. Ali ne mogu. Ovde sam provela čitav život, prošla i dobro i zlo i ne želim da im smetam“, kaže ona za SETimes.

Gerontološki centri postoje i u manjim gradovima, ali ne mogu da opsluže mnogobrojne starije žitelje.

Srbija je četvrta na svetu po broju stanovnika starijih od 65 godina - oko 1,2 miliona, odnosno tačno jedna šestine ukupne populacije.

Mogućnosti za brigu o starijim osobama su ograničene. [Nikola Barbutov/SETimes]

U ovom trenutku dve hiljade ljudi u Beogradu koristi neki oblik pomoći koji pruža Gerontološki centar Beograda, a 862 osobe čekaju na tu pomoć, kaže direktor centra Simo Pešin.

Ono što komplikuje situaciju je činjenica da većina starijih osoba ujedno spada i u najsiromašniji sloj stanovništva, pošto žive od veoma malih penzija. Prosek je oko 200 evra mesečno, a najniža penzija je samo 80 evra. Ti penzioneri ne mogu sebi da priušte ni najosnovnije namirnice. Plaćanje privatnim agencijama za pomoć u kući ne dolazi u obzir.

Vlada je 2006. godine usvojila Nacionalnu strategiju o starenju i zacrtala da ista bude sprovedena do 2015. Strategija predviđa poboljšanja u socijalnoj, ekonomskoj, političkoj i kulturnoj sferi, ali je u stvarnosti malo toga uspela da postigne zbog ekonomskih teškoća.

Zahvaljujući donacijama britanske i norveške vlade, 33 opštine u Srbiji povećale su broj kućnih pomoćnika i pomoćnica, kaže Ljiljana Lučić, državni sekretar za socijalna pitanja u Ministarstvu za rad i socijalnu politiku.

Istraživanja su otkrila alarmantan broj starijih lica bez ikakvih prihoda.

Fenomen starenja stanovništva u Srbiji nije jedinstven u svetu. [Nikola Barbutov/SETimes]

Procenjuje se da ima oko 400.000 ljudi starijih od 65 godina koji nemaju penziju. Oni žive od darežljivosti drugih -- rođaka, komšija i prijatelja.

U najdubljem siromaštvu živi oko 100.000 starijih osoba koji nemaju izvor novca.

Socijalni radnici i volonteri koji su obilazili takva domaćinstva posvedočili su o tužnim i strašnim prizorima na koje su nailazili. Sretali su veoma stare, uglavnom bolesne ljude, koji žive u napuštenim selima, hraneći se samo onim što gaje u bašti ili što im daju komšije.

Od države ne dobijaju finansijsku pomoć, jer da bi se dobila bilo kakva vrsta finansijske pomoć, mora se izvaditi barem dvadeset različitih dokumenata. Pored toga, država odbija molbu svakog ko bilo gde poseduje pola hektara zemlje. Ti napušteni stari ljudi nikada ne idu kod lekara jer nemaju zdravstveno osiguranje. Umiru sami i po pravilu prođe dosta vremena pre nego što ih pronađu.

„Ne mogu da zaboravim jedan stari bračni par u selu Jalovik Izvor u istočnoj Srbiji“, kaže za SETimes Mladen Janković, radnik Gerontološkog centra u Knjaževcu.

„Imaju više od 80 godina, žive sami u kući bez struje. Imaju dve ovce i bašticu u kojoj gaje samo krompir i beru pečurke u šumi.“

Selo se nalazi samo 35 km od Gerontološkog centra, ali par nema novca da plaća za pomoć i nastaviće da se snalaze kako znaju i umeju.

Situacija kakva je u Srbiji u svetu će biti sve manje izuzetak. Stručnjaci UN predviđaju da će do 2050, prvi put u ljudskoj istoriji, broj starijih osoba na planeti premašiti broj mladih. Analitičari kažu da će vlade morati da predvide buduće potrebe i prikupe odgovarajuće resurse.

Nastavak na Southeast European Times...