Izvor: Southeast European Times, 31.Jul.2012, 23:07   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Demografi upozoravaju na umiranje sela

Eksperti upozoravaju da nastavak velikog preseljenja stanovništva iz ruralnih područja u gradove može da dovede do propasti i jednih i drugih.

31/07/2012

Klaudija Lutovska za Southeast European Times iz Skoplja -- 31.7.2012.

Velika migracija iz ruralnih u urbane oblasti na Balkanu izaziva ogromne socio-ekonomske probleme, a eksperti ukazuju da bi vlade u regionu trebalo da budu upornije u zaustavljanju tog talasa.

„U poljoprivrednoj zemlji >> Pročitaj celu vest na sajtu Southeast European Times << kao što je Srbija dve trećine stanovništva treba da živi u ruralnim oblastima, ali to čini manje od 45%“, kaže Vladimir Nikitović iz Centra za demografska istraživanja, u izjavi zaSETimes.

Oko 25% od ukupno 4.600 srpskih sela je na ivici izumiranja, a srpski demografi predviđaju da će još trećina nestati u narednih 15 godina. Preko dve trećine ruralnih domaćinstava u Srbiji nema vlasnika ili poljoprivrednika koji aktivno obrađaju zemlju.

Slično tome, samo 20% stanovništva Bosne i Hercegovine (BiH) trenutno živi u ruralnim oblastima, a taj trend važi i za ostatak regiona.

„Sada u selima žive većinom stariji ljudi. Ako se takav trend nastavi, postaćemo zemlja starih“, izjavila je SETimes-uministarka porodice, omladine i sporta BiH Nada Tešanović.

„Migracija selo-grad datira iz pedesetih godina, kada je počeo industrijski razvoj gradova“, rekla je za SETimesgeograf iz Skoplja Nevenka Marolova.

Marolova objašnjava da je takav trend rezultat ukupno loših životnih uslova i infrastrukture, neraspoloživosti zdravstvenih usluga i glorifikovanja modernog urbanog načina života.

„Postoji sve veći jaz između grada i sela, mada je jasno da grad ne može da preživi bez sela, koje ga hrani i snabdeva“, dodaje Amer Canović sa Instituta za urbanizam u Tuzli, u izjavi zaSETimes.

Zato je poljoprivredna proizvodnja i gajenje stoke u raznim zemljama u poslednjih pet godina opala 25%.

„Taj trend upropašćava ekonomiju, kvalitet života, pa i funkcionisanje države“, izjavio je za SETimesprofesor sa makedonskog Instituta za geografiju u Skoplju Nikola Panov.

„Gradovi fizički više nemaju prostora da ispunjavaju potrebe građana, koji žele da održavaju kvalitetan način života“, navodi Blagoja Markovski, istraživač sa Instituta za geografiju u Skoplju, u izjavi za SETimes.

Posledice se vide svakodnevno, s obzirom da se stanovnici gradova suočavaju sa sve većom konkurencijom pri zapošljavanju u vreme dugotrajne krize.

Demografi upozoravaju da mali broj onih koji žele da se vrate u sela povećava negativne efekte migracionog trenda.

„Često nije preporučljivo da pominjem da moja porodica živi u selu i obrađuje zemlju, jer se na to gleda kao na nešto niže“, objašnjava za SETimesstudent veterine u Sarajevu Avdija Hasić.

U Crnoj Gori je situacija alarmantna, jer se veći deo ruralne populacije preselio u gradove u proteklih pet godina.

Stanovnik Pljevalja Eldin Konarević, 25, došao je u Podgoricu pre četiri godine da studira pravo i kaže da namerava da ostane. „[U suprotnom] nema šanse da pronađem posao kada diplomiram“, rekao je Konarević za SETimes.

Radeći na podsticanju samozapošljavanja u selima, regionalne vlade preduzimaju određene korake, uključujući poljoprivredne subvencije i kupovinu poljoprivrednih proizvoda.

„Konstantno ulažemo u razvoj sela u okviru naših mogućnosti. Unapređujemo drumsku infrastrukturu, mrežu vodovoda i kanalizacije, a takođe smo pokrenuli mobilnu medicinsku negu“, istakla je Milena Ristova-Mihajlovska, portparolka gradonačelnika makedonskog grada Štipa, u izjavi za SETimes.

Dopisnici SETimesa Biljana Pekušić iz Beograda, Bedrana Kaletović iz Tuzle i Dražen Remiković iz Podgorice doprineli su ovom tekstu.

Nastavak na Southeast European Times...