Izvor: Blic, 08.Okt.2010, 01:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dekad(encij)a
Nema ko drugi pa ću, šta ću, sam sebi čestitati jubilej: dekadu ove rubrike. Isto je toliko od onog događaja, što smo ga zaboravili, potisnuli ili se pravimo da ga nikada nije bilo.
A bilo ga je: gorela je Skupština, onaj je dobio batine na ulici, beše suzavca. Stajao sam negde blizu „Moskve" kad su ga bacili, revoluciju sam u suzama dočekao dole kod porodilišta u Narodnog fronta, sad se ulica zove Kraljice Natalije, nema više narodnog fronta. Nema više frontova. >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Ali ima rovova.
I jedan veliki, veliki šanac.
Koliko se sećam, u tom nastupnom tekstu, pisao sam o saputnicima revolucije. Ta bulumenta prevrtača i preplivača, secikesa i moralnih kriplova, u međuvremenu je, tako zadrigla i nelustrirana, što povratila izgubljeno, što osvojila i novo, magarac i vuk međusobno su se izujedali, gde si bio – nigde, šta si radio – ništa, idemo dalje, revolucija koja teče.
Uostalom, to i nije bila revolucija; nje nema bez bar malo revolucionarnog terora. Tako da nešto teče, istina je, ali šta je to tačno, mutan potok ili lenja matica, mutno Dunavo ili mutna Marica – gle, rime! – nešto se, eto, valja i mi u svemu tome, u toj kaši na tihoj vatri. Nije to bila revolucija, ona podrazumeva i etičku preobrazbu društva, ne nužno nabolje, razume se. Nije bilo termidora, pa ni žerminala, brimera, osamnaestog ili bilo kog drugog. O frutadoru da ne govorim.
Ali, nekakav prevrat beše, zar ne?
Mislim, ako je nekom bilo bolje u devedesetima, onda ništa.
Istina (više) ne piše na zidu, u krivu je Jura S., na zidovima su samo žvrljotine.
Istina je, uostalom oduvek, u ogledalu.
