Izvor: SrbijaDanas.com, 14.Avg.2020, 15:24

Deka iz Novog Sada ušao u prodavnicu da kupi majicu, a onda je SVOJIM REČIMA rasplakao sve kupce

Novosađanka se zahvalila sugrađanima na lepom gestu i plemenitosti

Ogluveli od buke koja tutnji iz stresne i užurbane svakodnevice, često nemamo sluha za one zaboravljene. Zaboravljeni od porodice, institucija i društva, naši najstariji sugrađani nalaze se na margini društva, a poslednje bitke za odbranu dostojanstva biju u tišini protiv najljućih neprijatelja, udruženih ruku pod ruku, starosti i samoće.

O tome svedoči potresna priča o jednom deki iz Novog >> Pročitaj celu vest na sajtu SrbijaDanas.com << Sada koja je nedavno objavljena na društvenim mrežama. Novosađanka, koja je podelila priču na Fejsbuku, navodno se našla na kasi u prodavnici odeće i posmatrala čoveka u dubokoj starosti koji je želeo da kupi majicu, a onda je čula najtužnije reči.

Epilog čitave priče prava je lekcija o plemenitosti.

- Na kasi red do pola radnje. Ispred mene skromno obučeni gospodin u dubokoj starosti, bosih nogu, obuven tek u plastične papuče, mada vreme nije baš letnje, želi da plati pamučnu majicu sa mornarskim prugama. Stiska je uz sebe kao omiljenu igračku. Istrese svu sitninu iz dlana i nagovara momka na kasi da primi to što ima i da mu ipak proda robu, ali prodavac ne sme. Pitam polušapatom iza starčevih leđa koliko mu fali i mašim se za novčanik da doplatim koliko treba. U tom neočekivano gospođa iza mene dodaje glasno: I ja ću dati", a skoro istovremeno javljaju se jedan za drugim ljudi iz reda, "podelićemo", dobacuju mi. Dodaju novac kao u autobusu i u svega par sekundi na pultu ispred nas lepa gomilica novčanica. Izbrojim potrebno, a ostatak pružim gospodinu: "Imate i kusur". "Znate", objašnjava mi pitomi starac dok mu se oči cakle, "ja samo želim da umrem u njoj" - napisala je žena i zahvalila se svojim sugrađanima na ovom lepom gestu i plemenitosti.

Nastavak na SrbijaDanas.com...