Izvor: Politika, 12.Maj.2010, 10:56 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dejvid Kameron novi britanski premijer
Britanci su promenili i vlast i istoriju: dobili su najmlađeg premijera u poslednja gotovo dva veka a verovatno i prvu koalicionu vladu posle kratkotrajnih eksperimenata sedamdesetih godina prošlog veka.
Premijer je postao konzervativac Dejvid Kameron (43) i odmah najavio da će novi kabinet sastaviti u dogovoru s vođom liberalnih demokrata i vršnjakom Nikolasom Klegom (43).
Do smene u političkom vrhu Ujedinjenog Kraljevstva došlo je posle ostavke dosadašnjeg premijera, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << laburiste Gordona Brauna (59) koji je tim činom, najzad, priznao poraz na prošlonedeljnim izborima. Pet dana se nadao da će svojim partijskim kolegama omogućiti da sa trećeplasiranim liberalnim demokratama formiraju koalicionu vladu ali je i u tom nadmetanju s realnošću pretrpeo neuspeh.
Primopredaja premijerske funkcije izvršena je protokolarnim posredovanjem kraljice Elizabete Druge. U dva odvojena čina, tradicionalno zvanih „rukoljub”. Od Brauna je primila ostavku a ubrzo potom Kamerunu ponudila, što je on prihvatio, da sastavi novu vladu.
Posmatrači su, pri tom, zabeležili nekoliko kurioziteta.
Dok je Braun odlazio službenom limuzinom „dajmler”, Kameron je došao svojim „jaguarom”. Obojica su se pred javnošću pojavili sa suprugama, Kameronova u drugom stanju, a Braun je priliku iskoristio i da prvi put predstavi dva sina.
Razlika se ispoljila i u obraćanjima naciji. Dok je Braun drhtavim glasom na sebe preuzimao, što mu i drugi pripisuju, odgovornost za izborni krah stranke, Kameron je naciji poručio da će „stabilna vlada raditi za opštu dobrobit” i za stvaranje „odgovornijeg društva”, suočenog s „velikim deficitom, dubokim socijalnim problemima i s političkim ustrojstvom kome su neophodne reforme”.
Potrebu za reformama sistema, pogotovu izbornog, u predizbornoj kampanji su, među vodećim strankama, isticali jedino trećeplasirani liberalni demokrati. Do samo nekoliko sati pre Braunove ostavke se mahom prognoziralo da će se kao jezičak na vagi prikloniti laburistima i stvoriti „progresističku vladu” ali su, po Kamerunovim rečima, sklopili savez sa konzervativcima. Tek će se videti kako je došlo do tog posleizbornog saveza i da li će ga prihvatiti poslanici iz redova liberalnih demokrata. Nagađa se, u međuvremenu, da bi Kleg mogao da dobije funkciju vicepremijera.
Rasplet je okončao pet dana dugu posleizbornu dramu, s nizom prognozerskih obrta, kao i 13 godina dugu vladavinu laburista. Braun je, čuje se, računao da će biti dugo na vlasti, kao njegov prethodnik Toni Bler, ali je morao da je prepusti već posle tri godine.
Pred novom vladom je niz izazova, od kojih je svakako najveći – finansijska kriza. Da li će i kako da se u tom košmaru usaglasi koalicija – pitanje je na koje se odgovor očekuje s vanrednim interesovanjem, a čijem će odgonetanju pomoći i kretanje na berzama.
Britanci inače nisu skloni koalicionim vladama. Smatraju ih nedovoljno pouzdanim. Izrazitu prednost daju jednostranačkoj vlasti u svom višepartijskom sistemu.
Liberalni demokrati saopštavaju da su ih laburisti u pregovorima „razočarali” tako da je otpala mogućnost da sa njima osnuju vladu Lab-Lib. Šta ih je navelo da više poveruju u tandem K-K (Kameron–Kleg) nije rečeno.
Kleg je i sam pretrpeo neuspeh na izborima, ali su mu posleizborne kombinacije uvećale perspektivu. Stranka mu je osvojila manje glasova nego što je nagoveštavala njegova harizmatičnost i televizičnost. A s s njim takvim i – Kameronu, čija je partija osvojila najviše glasova ali ne i apsolutnu većinu koja bi joj omogućila da samostalno formira stabilnu vladu.
Analitičari procenjuju da je Britanija sadašnjim ishodom ušla u politički period za koji nema dovoljno iskustva. Kao u neku vrstu tranzicije – od tradicionalnih rokada ka neuvežbanim promenama.
M. Pantelić
[objavljeno: 11/05/2010]
