Izvor: Blic, 19.Nov.2013, 16:00   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Dejtonska BiH postala punoletna

U Republici Srpskoj 21. novembar je entitetski praznik i neradni dan jer se, prema važećem zakonu, obeležava Dan uspostavljanja Opšteg okvirnog sporazuma za mir u Bosni i Hercegovini, odnosno godišnjica parafiranja Dejtonskog sporazuma.

Dejtonskim sporazumom okončana su ratna dešavanja na prostoru BiH, koja je ustanovljena kao država dva entiteta i jednog distrikta, i tri konstitutivna naroda -Bošnjaka, Srba i Hrvata.

Povodom 18. godišnjice Dejtonskog sporazuma, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << koji je ozvaničen nešto kasnije -12. decembra 1995. u Parizu, analitičari se osvrću na njegovu primenu i održivost.

Analitičar Predrag Simić primećuje da je dejtonska BiH ušla u "punoletstvo" i da će verovatno dočekati i "penziju" upravo u ovom statusu.

Simić, koji je i profesor na beogradskom Fakultetu političkih nauka, ističe da u ovom trenutku dejtonska BiH, koju malo ko želi u ovom obliku, izgleda ipak kao najmanje loše rešenje, od svega onoga što bi je zamenilo.

"Treba čestitati BiH 18.-ti dejtonski rodjendan. Kada je 1995. godine napravljen sporazum, malo je koga zadovoljio, pa ni danas ne zadovoljava mnoge, ali u suštini pokazao se kao jedino rešenje", navodi Simić.

Prema njegovim rečima, Dejtonski sporazum je u jednoj stvari imao neosporan uspeh - u BiH niko posle 12. decembra 1995. godine, kada je u Parizu zvanično i potpisan, nije poginuo u ratnim dejstvima, i to je ono što je najveći domet ovog sporazuma.

Kako piše RTRS, prenoseći agenciju Srna, istoričar Čedomir Antić smatra da je Dejtonski sporazum - pobeda srpskog naroda i da su za BiH moguća dva poštena rešenja- da udje u EU kao konfederacija ili da se raspadne demokratski i mirno.

"Bošnjački politički predstavnici mogli bi da prestanu da negiraju Republiku Srpsku. Tako bi, na osnovama izvornog Dejtona, jedna konfederacija sa svim svojim posebnostima mogla da udje u EU", navodi Antić koji, kao drugu mogućnost, vidi demokratski i mirni raspad BiH.

U tom slučaju bi, tvrdi on, u ujedinjenoj Evropi jedna nacionalna, sekularna i demokratska država Bošnjaka, odnosno muslimana, i Republika Srpska mogle da ostvaruju funkcionalno jedinstvo, kakvo danas postoji medju državama članicama EU.

On je ocenio da su Hrvati u BiH ispali najveći politički gubitnici rata, da nisu ravnopravni u toj zemlji i da danas treba da se opredele.

"Ako postoji politički prostor i demokratska volja za zajedničku državu, onda nema razloga da te države i ne bude, ali ona mora biti zasnovana na punoj ravnopravnosti tri nacije i osnovnim principima Dejtonskog sporazuma, koje su srušili visoki medjunarodni predstavnici, oduzimajući ovlašćenja entitetima",kaže Antić.

Druga opcija je, ako nema takve volje, mirno razdvajanje na dve ili tri države, a da li će Hrvati u BiH imati svoju državu, to treba da odgovore oni sami, dodaje ovaj istoričar.

Antić ukazuje i da zbog ratnih dešavanja BiH više nije etnički mešovita zemlja, već medjunarodno priznata država sastavljena od tri u potpunosti nacionalno monolitne teritorije.

Smatra i da bi BiH bila mnogo uspešnija da nije mešanja stranaca i kada bi bošnjački političari napustili ideje hegemonije i stvaranja unitarne islamske države na čitavoj teritoriji zemlje.

Prema njegovoj oceni, pravo rešenje za BiH bilo bi da bošnjački političari prihvate realnost "jer ako Bošnjaci imaju pravo na nezavisnost i svoju državu, onda imaju i Srbi".

"Ako bi na pravi način prestali da negiraju državnost srpskog naroda u Republici Srpskoj i same Srpske, onda bi BiH bila mnogo funkcionalnija država", kaže Antić i zaključuje da je Dejtonski sporazum, ako se izuzme gubitak dela Bosanske Krajine i sarajevskih opština, pobeda srpskog naroda.

Najčitanije SADA:

Nastavak na Blic...