Izvor: Blic, 25.Avg.2013, 22:12 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dejan Mijač, reditelj: Srbiji treba Hudini
- Najavljuju da na čelo nekih ministarstava dolaze neki mladi ljudi. Zanima me da li će oni imati stvarnu vlast i da li će zaista rukovoditi tim ministarstvima, ma koliko bili nejaki. Govori se i o tome da oni nisu dovoljno „upućeni” u „ovo naše”. Mislim da bi to mogla da bude prednost, jer da budu upućeni u „ovo naše” - to je naopako. A bojim se da će se vrlo brzo uputiti - kaže u razgovoru za „Blic” reditelj Dejan Mijač. Dejan Mijač
Nema mnogo optimizma. >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Ipak, iz onog što govori, čini se da još ne dozvoljava da kod sebe ubije nadu. Vidi da nam manjka solidarnosti, ali veruje da ljudskost u svima nije umrla. Trudi se da svima da šansu da se pokažu, ali se ne libi da o onima koji su svoje šanse prokockali da sud.
- To dugo trajanje rekonstrukcije je stvar taktike da se ispuni leto i da ima nekih senzacija. Sva dosadašnja rešenja videla su se iz aviona, od početka - ovo sa Dinkićem, na primer.
Kako vam se čine rešenja o kojima se ovih dana spekulisalo u javnosti?
- Ne znam te ljude koji se pominju. Znam jedino Ivana Tasovca i vrlo bih voleo da dođe na mesto ministra kulture, iako je vrlo neizgledno.
Zašto neizgledno?
- Tasovac bi morao da dođe s nekom svojom ličnom politikom, kao što je došao s ličnom politikom u Filharmoniju. Nikakav Milanski edikt i gluposti kao što grad Novi Sad pomaže neke šatro kulturne pojave. Mora da se zna šta je primarno - uvesti red u kulturne institucije i onda stepenovati sve to. Nije Bitef isto što i neki festivalčić. Svaki grad ima neki festivalčić i sad Ministarstvo kulture mora sve to da pokriva. Pa, ne mora! Nek ide na lokal. Šta briga koga ima li neki teatarski festival u Zaječaru ili Požarevcu. To je od sekundarnog značaja i za Srbiju, a kamoli za svet. Ne treba rasipati pare na kojekakve gluposti. Meni je vrlo važno vratiti dignitet Bemusu, Bitefu, Oktobarskom salonu, Festu... to su manifestacije od opšteg značaja. Znalo se ko tu dolazi. Prvo moraju institucije da stanu na svoje noge i da se zna šta je politika.
Da li bi Tasovac mogao s ovako malim budžetom nešto da uradi?
- Verujem da je sposoban i s ovim budžetom da uradi mnogo više, ako bi zauzeo stav. A ako ga izaberu, on će zauzeti stav. On nije lak čovek i ne mogu njega oni lako muntati. On neće biti ćutolog koji tiho govori, kao prethodni ministar.
A Lazar Krstić kao ministar finansija? Predstavljen nam je kao genije.
- Pošto je nepoznat, možeš o njemu da pričaš šta hoćeš.
Ima li tog genija koji nama može pomoći?
- Ne mogu unapred da kažem da neće moći ništa da uradi i da unapred osudim čoveka. Ne znam šta čovek treba da bude da bismo u bilo kom resoru videli napredak... To mora da bude neki mađioničar, Hudini. Srbija je u takvoj situaciji da jedino čudotvorac može da nam pomogne. Zato njega i proglašavaju za čudotvorca.
Lipsavanje
Gde je tu građanin Srbije?
- Građanin lipsava. Najtužnije je što se dešava raslojavanje na strašno bogate i krajnje siromašne - nema srednjeg sloja. U Kolumbiji sam gledao užasne slike raslojavanja. Bojim da to čeka Srbiju ukoliko ljudi na vreme ne emigriraju. Srećom, Evropa još upija radnu snagu i favela kod nas još nema.
Ima li nade?
- Ima, treba pokušati da se od nemogućeg napravi moguće i da se od nerealnog napravi delo.
Ko ima realnu moć?
- Vučić. Pitanje je da li on ima svest o tome šta je to. Vučićev zadatak bi prvo bio da počisti ale u svojim redovima. On se odrekao nacionalizma, a ako hoće lakmus za prepoznavanje ala, neka pogleda samo one koji još insisitraju na bilo čemu nacionalističkom.
Dakle, verujete u Vučićevu transformaciju...
- On je u svoju biografiju već upisao tačku od koje mu povratka nema i on ovim putem jedino može da ide. Stalno traži prečice jer mu se žuri. Imam utisak da je on vrlo strastven čovek i da obuzdava svoju strast, da te strasti ponekad izviru iz bivših premisa. Uvek sam govorio šta je ono što ne bih voleo ni blizu sebe: strastveni navijač Zvezde i apsolutni glasač Radikalne stranke. A to se složilo u jednoj osobi. On se otcepio od toga, ali mora da nastavi bez strasti... Ima jedna stvar kod monaha. Prvi njihov zadatak je da nauče bestrasno pojanje - da ne uživaju u svom glasu i ne prave umetničko delo od pevanja, već da budu emiter Božjeg glasa. To se zove bestrasnost i to prvo iskušenici uče, iskušavaju se da li podležu zemaljskim strastima. Čovek s takvim ambicijama, na takvom mestu mora da bude bestrasan.
I bi li Vučič prošao taj test?
- Trebalo bi. I u tome jeste nada Srbije - da postoje bestrasni ljudi, a s druge strane ljudi koji nemaju ličnog interesa.
Da li to znači da polažemo nade u jednog čoveka?
- Ne bih voleo da bude tako. Ali voleo bih da, pošto je sada najpopularniji, da primer i okupi ekipu. Ne ekipu poslušnika, nego ekipu jednakih. I daj bože da on bude čovek koji ume da sluša. Šta će ti savetnik koji će da ti povlađuje. Savetnik mora da bude nadmoćan nad tobom u nekoj oblasti. Tadić je imao savetnika koliko hoćete, ali to je bilo budi bog s nama. Ne znam čemu su mu služili? Da uveličavaju njegov ego? Ne treba hrana njegovom egu. Hrana bilo kom čoveku koji je stvaralac, kreativac trebalo bi da budu njegovi ostvareni rezultati. U tome se izražavaš, to ti hrani ego, ništa više. Šta će ti poltroni. Na poltrone treba biti alergičan.
Pomenuli ste Kosovo kao prelomnu tačku. Je li ono što se desilo prihvatanje realnosti, izdaja?
- Ne mogu da razmišljam u tim kategorijama. Još 1972. sam režirao u albanskoj drami u Prištini i obišao celo Kosovo. Vratio sam se i kazao: „Kosovo je izgubljeno“, jer sam video dva korzoa - srpski i albanski, dve bioskopske projekcije, kafane... sve odvojeno. To nije moglo da funkcioniše. Dakle, sve što se dešava s Kosovom je tužni zbir pogrešnih politika u kojima su Srbi puno učestvovali i Srbi su morali da završe. Ovo je samo epilog.
Ceo svet je hohštapleraj
Ovih dana su aktuelizovane priče o Titovom poreklu..?
- Ma baš me briga ko je bio taj mangup. I dok je bio na vlasti sa svojim pudlicama i glupostima, onako napirlitan s lažnim dlakama, stalno preplanuo s belim rukavicama u belom mercedesu - kič čovek - uvek sam se pitao kako takav hohštapler može da se nametne u belom svetu. I kroz njega sam shvatio da je ceo svet hohštapleraj. Bio sam očaran činjenicom da je Džon Kenedi pobedio na izborima u SAD, a posle sam saznao da je sin mafioza, da su oni uložili pare da on dođe, a on je izneverio očekivanja. Svi ti ljudi koji su bili lideri pretekli su iz 19. veka: Čerčil, Staljin, Ruzvelt, De Gol... poslednja je bila Margaret Tačer. S te strane mi imponuje Merkelova. To je pravi lider.
Od sedamdesetih godina ništa se pozitivno nije desilo. Tada je počeo raspad Jugoslavije i ta nacionalistička prestrojavanja. Svaka država je htela da utvrdi svoj identitet. Sve su to interesne stvari. Mislim da se unapred znalo ko će da se obogati. Uglavnom su postali bogati policijski ljudi. Svuda - od Slovenije do Makedonije. Na tome je sve počivalo, Jugoslavija je bila policijska država. Oni su bili i „Ineks“ i „Geneks“, manipulisali su parama i kad je došlo do raspada oni su uzeli glavni deo kolača.
Najčitanije SADA:
