Izvor: Politika, 21.Jan.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Deformisani
Predviđajući da će na izbore izaći znatno manje od polovine birača, političari, istraživači javnog mnjenja, politikolozi i analitičari ne samo da su potcenili glasače, već su pokazali da se njihov i pogled na svet građana nalaze u ozbiljnom raskoraku. U horu onih koje je politika profesionalno deformisala pevali su na sav glas i mediji. Za sve njih predizborna kampanja bila je nešto poput kompjuterske igrice, igrane do iznemoglosti i tupe dosade: predizborna kampanja je bila mlitava >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << borba glavnih junaka, birači i njihova opredeljenja su se pretvorili u poene koji su se selili čas jednom, čas drugom igraču, a sam čin izbora predstavljao je prelazak na viši nivo igrice. Sve zajedno – zgodno popunjen medijski prostor.
Posledice masovnog izlaska i rezultata izbora u nedelju svakako nisu virtuelne. One jasno pokazuju koliko su građani zainteresovani za dva ključna srpska pitanja – Kosovo i Evropsku uniju. Za oba pitanja zainteresovani su životno, bez obzira na to što hor, ali onaj sa Zapada, kao refren ponavlja da je kosovsko pitanje gotova stvar od koga su građani Srbije digli ruke, još samo da to učini i politički establišment. I bez obzira na to što naši političari, obnevideli da li od mržnje, da li od nemoći, smatraju da je ruska gubernija za Srbiju „bolja prilika” od Evropske unije. Nije stoga slučajno to što je Tomislav Nikolić u izbornoj noći rekao da će Srbija pod njegovim vođstvom ući u EU, niti što je Boris Tadić po ko zna koji put ponovio da će se boriti za Kosovo.
Već u nedelju na noć, dok su se glasovi na izbornim listićima još prebrojavali, oni profesionalno deformisani ocenili su da će drugi krug izbora presuditi Vojislav Koštunica, čijoj se podršci nadaju i Nikolić i Tadić. Pod istom vrstom pritiska – da se izjasne kome će se carstvu privoleti – već se nalaze i Velimir Ilić, Čedomir Jovanović i Ivica Dačić.
Bez potcenjivanja njihovog uticaja, koji svakako nije zanemarljiv, ostaje nedoumica, međutim, dokle sežu moć Koštunice, Ilića, Jovanovića i Dačića da privole svoje simpatizere da glasaju za predstavnika druge stranke. Kad Vesna Pešić kaže da je pitanje da li bi se simpatizeri LDP-a odazvali pozivu ove stranke da glasaju za Tadića (jer nemaju poverenja u njega) to ne bi trebalo shvatiti samo kao uvod u moguću političku trgovinu između LDP-a i DS-a, već prosto kao činjenicu. Ona samo kaže da se birači ne ponašaju kao stado kad pastir zazvoni. Ili, da svi građani ne čine stado. Zašto, na primer, simpatizeri DSS-a nisu poslušali Vojislava Koštunicu i glasali za Ilića? Izvesno je da je koalicija DSS-NS ne mnogo, ali svakako jača nego što to pokazuje Ilićev rezultat. Na kraju, da se biračko telo ponaša onako kako to misle ili žele deformisani, izvesno je da ni stranke, ni analitičari, ni mediji ne bi omašili izlaznost za bezmalo milion glasova.
Rade Stanić
[objavljeno: 21/01/2008]
