Izvor: Blic, 06.Apr.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Deficit i inflacija
Za inflaciju nije neposredo važno da li je budžet u suficitu ili u deficitu. U Hrvatskoj, na primer, budžet je hronično, ponekad duboko, u deficitu. Inflacija je, međutim, već desetak godina uglavnom usklađena sa onom u zoni evra (ili ranije nemačke marke). Slično je i u mnogim drugim razvijenim ili zemljama u tranziciji.
Ako deficit u javnim finansijama nije sam po sebi opasnost da će se ubrzati inflacija, šta jeste? Ovde je zanimljivo uporediti kretanje produktivnosti i plata >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << u Hrvatskoj i Srbiji, recimo u poslednjih pet-šest godina. U Hrvatskoj je produktivnost rasla brža od plata praktično u svim segmentima privrede: u industriji i uslugama, privatnom i javnom sektoru. U Srbiji su plate uglavnom rasle brže od produktivnosti: u proizvodnji i uslugama, a posebno u javnom sektoru. To nije nešto što se može uočiti tek u drugoj polovini prošle godine, mada jeste pred poslednje izbore država bila posebno darežljiva.
Zašto je ovaj odnos plata i produktivnosti važan za kretanje inflacije? Zato što on pokazuje da se zarađuje više nego što se proizvede, pa je više novca nego robe, što dovodi do inflacije. Taj efekat može da se odloži, kao što je doskora bio slučaj u Srbiji, tako što će se povećati uvoz, recimo jačanjem dinara, ali tada se samo udvostručuje problem jer će se ugroziti i rast cena i održivost kursa.
U zemljama sa punom zaposlenošću, što nije tako čest slučaj, gotovo da je dovoljno videti raste li budžetski deficit, pa oceniti da se troši više nego što se proizvodi i predvideti da će to ubrzati inflaciju. U Srbiji je stopa nezaposlenosti 21 odsto, pa inflacija ne bi ni trebalo da je problem. Ako, međutim, plate rastu brže od produktivnosti, pre svega u još uvek dominantnom javnom sektoru, rašće i cene i nezaposlenost.
