Izvor: Blic, 29.Sep.2003, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Deficit 2,5 milijardi dolara
Deficit 2,5 milijardi dolara
Samo u prvih sedam meseci ove godine Srbija je iz inostranstva uvezla roba za 2,5 milijarde dolara više nego što je izvezla. Prema rečima stručnjaka taj trend se nastavlja i verovatno će spoljnotrgovinski deficit Srbije u 2003. biti veći od prošlogodišnjeg koji je iznosio više od 3,5 milijardi dolara. Istovremeno izvoz iz Srbije je u prvih sedam meseci 2003. godine bio je 1,89 milijardi dolara, što je samo 200 miliona manje nego cele prošle >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << godine. Vlada Srbije je najavila da će pomagati izvoznike kako bi bili konkuretniji na stranim tržištima. Očekivanja zvaničnika su da će izvoz biti povećan za najmanje još milijardu dolara.
-Vlada Srbije će u narednoj godini posebno stimulisati izvoznike raznim subvenicijama i kreditima, najavio je srpski premijer Zoran Živkovic. Prema rečima Milorada Petrovića, izvršnog direktora sektora za ekonomske odnose sa inostranstvom pri privrednoj komori Srbije , najveći izvoz zabeležen je na polju sirovina i poluproizvoda dok se najviše uvoze gotovi proizvodi. Izvoznici sa navode da je bi od države bila potrebna podrška 'na dva fronta'.
-Prvi front bi bio da država zaštiti domaće proizvođače, a drugi da se zaista pomogne izvoz uz neke poreske olakšice ili subvencije, kaže za 'Blic' Danijela Šever Radovanović iz 'Soja proteina' koji dobar deo svoje proizvodnje izvozi, prvenstveno na tržišta Evropske unije.
Ona navodi da su domaćim proizvođačima potrebne subvencije kako bi lakše mogli da proizvode i samim tim lakše da zadovolje domaće tržište. -Država bi mogla da stimuliše domaću proizvodnju, prvenstveno u poljoprivredi i tako što bi nekim administrativnim merama zaštitila tržište od uvoza istih a jeftinijih poljoprivrednih proizvoda, kaže Danijela Šever Radovanović.
Milorad Petrović navodi da administrativne mere kojima bi se srpsko tržište štitilo od uvoza ne bi trebalo da budu i dugotrajne.
-Primena zaštitnih mera od uvoza ne može biti dugoročno isplativa. To neminovnmo vodi ka zatvaanju tržišta i može izazvatui i kontramere drugih država . Ukoliko se limitira uvoz nekih roba na naše tržište vrlo lako se može desiti da se za naše proizvode zatvore prostori na koje izvozimo, navodi Petrović u razgovoru za 'Blic'.
Danijela Šever Radovanović dodaje da zaštita od uvoza nije jedina mera koju bi država mogla da primeni da zaštiti domaće proizvođače. U poljoprivredi bi država mogla da određenim preferencijalima i povećanim premijama za otkup određenih proizvoda stimuliše seljake da proizvode više.
- Dobar put bi mogao biti da se odrede grupe proizvoda od kojih imamo prihode i da izvoznicima tih proizvoda budu omogućene neke carinske i poreske olakšice kako bi kada izađu na evropsko tržište mogli da se bore kvalitetom, ali i cenom, navodi ona.
- Potrebno je povećati proizvodnju ali tu treba obratiti pažnju na kvalitet proizvoda koji se izvoze. Moramo kvalitet podići na najviši pijedestal.
To nije floskula, jednostavno to je nešto što moramo uraditi, kaže on dodajući da to zavisi i od povećanja proizvodnje . Petrović navodi i da je duga izolacija zemlje učinila da se naši proizvodi zaborave na nekim tradicionalnim tržištima.
-Sada je neophodno da se nametnemo potrošačima u drugim zemljama prvenstveno kvalitetom, kupac u Nemačkoj, traži da stalno kupuje dobar kvalitet. To znači da naše vino koje smo prodali ove mora biti kvalitetno, kaže Petrović.
Iako stručnjaci procenjuju da je srpski najveći izvozni potencijal poljoprivreda i proizvodnja hrane, pokazatelji PKS govore da smo u manju u trgovini sa inostranstvom i u toj oblasti. Poljoprivredna i prehrambena industrija je prošle godine uvezla za 20 miliona dolara više nego što je izvozila.Istovremeno najveći deficit napravljen je u industriji prerade metala, milijardu i 374 miliona dolara, i u hemijskoj industriji oko 700 miliona dolara. Prošle godine, skoro ceo deficit napravljen je u trgovini sa tim grupama zemalja u iznosu od 3 milijarde i 283 miliona dolara. Jedine dve zemlje sa kojima Srbija ima pozitivan saldo u robnoj razmeni su Bosna i Hercegovina i Makedonija. Srpska privreda je trgujući sa ove dve zemlje zaradila oko 280 miliona dolara. Milorad Petrović smatra da je manjak u trovini sa razvijenim zemljama i sa onim koje su u tranziciji pokazatelj kakva je priroda našeg izvoza i uvoza. On navodi da je srpske privreda u teškoj situaciji da je značajan pad proizvodnje u ovoj godini dodatno opterećuje.
-Mislim da je trenutni spoljnotrgovinski deficit ozbiljan signal i za državu i za privredu.Potrebni su nam ozbiljniji ekonomski zahvati jer deficit ozbiljno ugrožava ekonomsku stabilnost. Nažalost, pokazatelji za prvih sedam meseci ove godine su loši a uz pad proizvodnje možemo reći da će trend rasta deficita biti nastavljen, zaključuje Petrović. B. D. Pad proizvodnje
Prema ocenama stručnjaka jedan od navažnijih uslova za povećanje proizvodnje u domaćoj privredi. prema pokazateljima proizvodnja je u padu od početka ove godine između 3,6 i 3,8 odsto u odnosu na prethodnu. Međutim, ministar za privredu i privatizaciju Aleksandar Vlahović kaže da ne veruje zvaničnoj statistici .
-Statistika beleži navodni pad proizvodnje zbog toga što ne barata podacima privatizovanih preduzeća, nego samo podacima iz društvenih koja uglavnom loše posluju, rekao je Vlahović.
Srpski premijer Zran Živković, sa svoje strane navodi da je pad industrijske proizvodnje 3,6 odsto i da se društvena preduzeća, u kojima radi najveći broj zaposlenih, nalaze u teškoj situaciji.
- U firmama kao što su 'Zastava' i Rudarsko-topionicarski basen 'Bor' bolje je davati plate radnicima da ne dolaze na posao, nego da rade i prave gubitke, rekao je Živković.
