Izvor: Večernje novosti, 03.Mar.2017, 10:22   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Deda Ratomir: Još čekam da se javi prava

Neobičan "bračni" oglas Ratomira Stankovića (72) iz Bora: Zovu me žene, ali sve odmah traže nasledstvo. Valjda negde u ovom kraju ima za mene srodna duša. Lepo je kad čovek može s nekim da popije kafu UBI samoća. Pritisla me kao neki golemi teret, koji s mukom nosim. Nemam s kim reč da prozborim, kafu da popijem... Ovako, u dahu, govori Ratomir Stanković (72), koji je na svim vidnijim mestima u Boru nedavno postavio oglas u kome piše: "Potrebna žena do 68 godina, >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << sa stanom, kojoj malo ostaje za hranu kada izmiri obaveze, za udruživanje sa penzionerom udovcem". - Supruga mi je preminula pre osam godina - kazuje nam Stanković. - Deca odrasla, otišla svojim putem. Preko leta boravim u selu Salaš, kod Zaječara. Samo zimi dođem u Bor. Stan sam ostavio sinu, pa mi je teskoba kada se tih nekoliko meseci osećam da sam nekom na teretu. I, tako je Ratomir došao na ideju da napiše oglas. - Razmišljam, ima puno penzionera koji jedva sastavljaju kraj sa krajem - objašnjava Stanković. - Pomislim, kada bih našao neku baku, sa stanom, koja ima malu penziju, moglo bi da bude i lepo i korisno. Ima penzionara koji primaju jedva 15.000 dinara, nastavlja deda Ratko. - Kada čovek plati dažbine, ostane mu pet ili šest hiljada dinara da preživi mesec - obrazlaže Stanković. - A kada bih ja našao neku srodnu dušu, em bi smo imali dovoljno novca da malo opuštenije živimo, em bih imao druga, s kojim bih mogao da popričam i kafu popijem. Javljaju li se žene na oglas, pitamo Ratomira. - Pa, javilo ih se desetak - odmahuje glavom naš sagovornik. - Ali svaka od njih, što je, valjda, i normalno, gleda svoj interes. Većina njih je tražila da im odmah ostavim stan i imanje u nasledstvo. I, tu se svaki razgovor završava, što se mene tiče. Do sada se, veli Ratko, prava nije javila, ali on ne gubi nadu. - Pa, ja bih voleo da nađem ženu kojoj treba drug - objašnjava Stanković. - Valjda negde u ovom kraju ima za mene srodna duša, koja bi ostatak života volela da provede u društvu dobrog čoveka i domaćina. UNUCI Stanković je 37 godina radio u Institutu za bakar, odakle je i otišao u penziju. Danas živi od mirovine od 30.000 dinara. - Trećinu penzije dam unucima - nastavlja Ratko. - Ako bih našao pravu ženu, ona i ja bismo, kada platimo dažbine, sa njenom i mojom penzijom, imali oko 25.000 dinara mesečno, što bi nam bilo dovoljno da mirno živimo. E, ako se takva javi, ja ću biti najsrećniji čovek na svetu.

Nastavak na Večernje novosti...