Izvor: Press, 10.Avg.2013, 23:48 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Deda Jovino unuče
Čisto da znamo, jer moguće su svakakve zloupotrebe tog jedinog autentićnog srpskog brenda, pa možda plagijatori počnu da startuju ribe na žvaku: „Moj je deda Jovan Krkobabić“, ili da mokre po ulazima zgrada brecajući se: „Šta gledaš, moj je deda Jovan Krkobabić, nemoj sad i da ti se pose.em na otirač“, ili ne daj bože navale u apoteke preko reda uz izgovor: „Moj je deda Jovan Krkobabić, žurim, ovo su mu grickalice uz Dnevnik“...
Jednostavno, treba da znamo koliko >> Pročitaj celu vest na sajtu Press << ih je kako bi njih zaštitili od nas, kako ni jedan Jovin unuk više ne bi došao u neprijatnu situaciju da objašnjava policiji čiji je, samo zato što mu neko dete leži pod džipom.
Zamislite traumu koju će čitavog života nositi to mladunče prepotopske loze, samo zato što mu je nesavesna devojčica natrčala na džip u punoj brzini, oštetila ga, podigla patrolu policije na noge, i povrh svega jaukala ni trenutak ne razmišljajući kako je mlađanom unuku Jove Krkobabića koji je od siline udarca povredio glavu o mirišljavu jelkicu?!
Da li se ležeći na asfaltu zapitala čiji je taj momčić unuk? Da li joj je prošlo kroz glavu: „Bože, šta sam to učinila, možda dečko žuri kod deke po neku stotinu hiljada dinara od penzije, a ja ga zadržavam“?
Naravno da nije, već je siroma morao da sačeka policiju i objasni im čiji je unuk, jer je to jedino čega je u trenutku bola i zagušujućeg mirisa slomljene jelkice mogao da se seti.
Naivan i dobroćudan kao Crvenkapa kada je vuku otkrila da ide kod bake i gde baka živi, i mladi Krkobabić je rekao čika policajcu: „Moj je deka Jovan Krkobabić, potpredsednik vlade, a stvarno ne znam ko je ova devojčica što leži na putu, niti ko je njen deda“?
A, šta da je policajac kao veliki zli vuk otrčao i pojeo deda Jovu, premaskirao se u njega i napravio sačekušu naivnom unučetu, pa kad ovaj pita: „Deko, deko, a zašto su ti tako velika primanja i odakle meni džip od 30.000 evra“, pojede i njega?
E, zato bih ja kaznio ovu devojčicu jer je pre svega nepropisno, a reklo bi se i bahato naletela na džip, a potom i policajca jer je morao da zna o čijem je unuku reč!
Doduše, najkrivlji su ovi iz Zavoda za statistiku, jer narod nema jasnu predstavu koliko potomaka moćnika ima, pa da ih sačuvamo od nas!
Oni su nam zalog za budućnost, jer nas kukolja ima tušta i tma, ali njih tek nekoliko hiljada...
Svi smo mi nečiji unuci, ali nije Jova Krkobabić deda svakome od nas.
Deca su najveće blago! Njihova. Naša su tek naslednici muke, bede i teskoba koje im ostavljamo u amanet. Potrošna roba.
Nevaspitana! Nisu naučena da nije lepo naletati na tuđe džipove u punoj brzini...
