Izvor: Blic, 25.Okt.2010, 01:11 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Decu za ruku, pa u šoping mol
Šetnja u krug po beskrajnim hodnicima tržnih centara postaje omiljena vikend zabava za mnoge Beograđane. Tinejdžeri, porodice, poslovni ljudi, mladi, stari sve više odlaze u tržne centre, jer tamo imaju sve na jednom mestu: bioskop, igraonice, kuglanu, kafiće, restorane i mnoge druge vidove zabave.
Udovoljavanje kupcima organizovanjem različitih zabavnih sadržaja kako bi što češće posećivali ove klimatizovane džinovske zgrade i u njima provodili još više vremena >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << postaje primarni posao trgovinskih kompanija.
Razlozi zbog kojih su tržni centri mnogo posećeniji od pozorišta ili muzeja su brojni. Otvoreni su sedam dana u nedelji, čak i praznikom, od ujutru do uveče. Na jednom mestu u prijatnom okruženju sa mnoštvom zabavnih sadržaja posetioci mogu da se snabdeju namirnicama, kupe novu garderobu, obuću, ručaju, odu kod frizera, manikira, pedikira, izađu na kafu sa prijateljima. Takođe, mogu da pogledaju film na velikom platnu, zajedno sa decom učestvuju u organizovanim centrima porodične zabave, odigraju partiju kuglanja, laserskog pucanja, bilijara, stonog fudbala, igraju arkadne video igrice.
Da bi privukli kupce, šoping molovi organizuju i različite modne revije, dečje sajmove, takmičenja u fudbalu, košarci, plesna takmičenja, kreativne i ekološke radionice, različite koncerte i horske nastupe.
Tinejdžerska populacija smatra da je jako zabavno ići u šoping molove. Iako, nisu uvek u situaciji da kupe sebi nešto, sam odlazak tamo predstavlja provod.
- Odem bar jednom nedeljno sa drugaricama, prošetamo po buticima i pogledamo nove kolekcije. Ponekad odemo na kuglanje u „Kolosej" ili u bioskop da pogledamo neki film, razgledamo izloge, a posle toga obavezno idemo u neki od restoran – priča trinaestogodišnja Minja Lazarević.
Da je koncept šoping molova doneo novi stil života, potvrđuje i psihijatar Lidija Ćuk, koja smatra da je ovo jedna vrsta testiranja novih sistema vrednosti koji do sada nisu bili poznati u našem društvu. Gledano u odnosu na društvo, ova pojava ima konotaciju društvenog sistema koji okuplja ljude, pruža im nešto što je prihvatljivo za njih.
- To je navika iz potrošačkog mentaliteta. Odlazak u šoping mol zadovoljava princip relaksacije koji je funkcionalan na kraće staze, ali ne unosi kvalitetnu promenu na život ljudi, ne predstavlja značajniji i kvalitetniji pomak – kaže Ćuk.
Nude im pogrešan koncept
Sociolog Ratko Božović kaže da je ovakav odlazak u tržni centar povezan sa delom koncepta potrošačkog društva, gde je potrošač prisutan kao konzument.
- Građani biraju samo to što im je omogućeno. Postavlja se pitanje šta je sa ljudima koji imaju druge aspiracije vezane za vrednosti kulture, slika, knjiga i muzike, tako da bi bilo dobro napraviti i takve mikro realizacije koje bi bile alternativa – kaže Božović.
