Izvor: Blic, 20.Apr.2005, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Decu otimaju pa prodaju
Decu otimaju pa prodaju
Maloletnog dečaka iz Bugarske koji je hendikepiran, prošle godine, od roditelja je kupio jedan naš bračni par. Doveli su ga u Srbiju, s namerom da ga zatim prevedu u Italiju, da prosjači za njih. Računali su da će zbog hendikepa izazvati samilost kod ljudi i isprosjačiti više novca. Srećom, dečak je uspeo da pobegne. Javio se našoj policiji, koja je odmah uhapsila muža i ženu a dečaka odvela u Sklonište. Muž je u zatvoru izvršio samoubistvo, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << a žena je osuđena na tri godine zatvora.
Prošle godine, prema rečima majora Mitra Đuraškovića, šefa odseka za suzbijanje ilegalnih migracija i trgovine ljudima u Upravi pogranične policije MUP-a, srpska policija podnela je 24 krivične prijave protiv 51 osobe zbog trgovine ljudima. Sve operativne linije rada su dale svoj doprinos u borbi protiv ovog savremenog ropstva.
- U ovim krivičnim delima, oštećeno je 35 žrtava, od kojih su 22 dece. Dvanaest devojčica i jedan dečak bili su žrtve seksualne eksploatacije, odnosno prinuđeni ili bili planirani za bavljenje prostitucijom - kaže Đurašković i objašnjava da trgovci ljudima nemaju skrupula, vrebaju najnezaštićenije kategorije dece.
- Vrbuju decu sa mentalnim, fizičkim poremećajima, decu iz porodica sa neusklađenim odnosima, decu prepuštenu samoj sebi, decu smeštenu u domovima. Obećavaju im lepši život. Krajnja destinacija im je inostranstvo, pogotovo Italija, ali time se bave i ovde ili odvode decu u Crnu Goru, BiH. Sastavni deo svake trgovine decom je njihovo zlostavljenje, i psihičko i fizičko - kaže Đurašković.
Prema podacima policije, prošle godine osmoro dece bilo je vrbovano za radnu eksploataciju, odnosno prinuđeno na prosjačenje, dok je jedna devojčica bila namenjena prinudnoj udaji.
- Iako sva istraživanja ukazuju da su romska deca najugroženija, ovaj podatak pokazuje da se ne trguje samo decom romske nacionalnosti, već da su ugrožena sva deca bez obzira na nacionalnost - kaže Đurašković. On navodi da postoji nekoliko parametara kojima se policija rukovodi u borbi protiv trgovine ljudima, posebno trgovinom decom.
- Prate se podaci koliko je dece nestalo. Prošle godine u Beogradu prijavljen je nestanak 187 maloletnika. Svi slučajevi su rešeni. Deca su uglavnom bežala od kuće i vraćala se, ali to su srećna deca, koja ipak imaju nekog ko brine o njima, pa prijavljuje policiji njihov nestanak. Znači u Srbiji među nestalom decom nije bilo žrtava trgovine, ali pitanje je šta je sa decom koja nemaju nikoga, čiji nestanak i nema ko da prijavi - objašnjava Đurašković.
- Većina dece koja prose na našim ulicama ima roditelje i, nažalost, od njih su i prinuđena da prose. Prošle godine podneto je devet krivičnih prijava zbog zapuštanje i zlostavljanje maloletnog lica jer su osobe koje bi trebalo da brinu o njima, decu prisiljavala na prosjačenje.
Žrtve trgovine često policija odvodi u beogradsko Sklonište za žrtve. Od prve godine 2002, kada je otvoreno, u njemu su zbrinute 164 osobe. Po rečima koordinatora Skloništa Vesne Stanojević, deca koja su zbrinjavana podeljena su u dve grupe. Mlađe od deset godina i one starije od deset do 18. Najviše je dece bilo 2004. njih 14. Po zemljama porekla najviše je mališana žrtava trgovine iz SCG, ukupno 18. Iz Moldavije dvoje, Rumunije šest, Gruzije dvoje, Bugarske jedno i jedno dete prešlo je dug put trgovine, čak od Iraka do skloništa i Beogradu.
- Brojke govore alarmantno o trgovini kod nas. Dece žrtava trgovine sigurno ima mnogo više jer ne prođu sva deca kroz naše sklonište. Deca su prodavana, kupovana, i to po nekoliko puta, a žrtve trgovine su bila duže od godinu dana. Često su u pitanju deca romske nacionalnosti, ali ono što je bitnije u ovom problemu, sva su iz razorenih porodica u kojima je bilo nasilja - kaže Stanojević. Ona dodaje da su deca žrtve trgovine i ne samo 's ciljem klasične seksualne eksploatacije, već i radne eksploatacije. Takve dece najviše je, kaže Stanojević, iz Rumunije.
- Mi smo imali u starijoj grupi devojke sa 18 godina koje su već od 15,16 prošle iskustvo podvođenja i navođenja na prostituciju. Deca žrtve trgovine u cilju radne eksploatacije najčešće su korišćena u okolini Požarevca prema Negotinu, praktično prostoru istočne Srbije. Ono što oni nama kažu kada dođu u Sklonište je da su radili po kućama, poljima i po 12 sati za bedne pare i polugladni gotovo sve vreme. A pare verovatno uzima neko ko ih je tu doveo - ističe Stanojević.
Nezavisno od uzrasta dece, kada dođu na sigurno, opuste se i tada počnu da pričaju. Prve rečenice su im da ne mogu da veruju šta im se dogodilo, šta su proživeli. Javlja se i neverica da li se 'sve to baš njima dogodilo'.
- Prva faza je blokada i šok. One se nižu jedna za drugom i deca se sve više zatvaraju u sebe. Sve su nesigurnija, tako da mi imamo sliku bezvoljne i usamljene dece. Emocije se smenjuju, od agresije i tuge do besposmoćnosti i depresije. Emocije su im haotične i zato moraju da što više govore o onome što im se desilo. Jer vreme ne mogu da vrate. Moraju da shvate šta im se dogodilo i da uspostave kontrolu nad reakcijama i sećanjem. Potom počinje adaptacija na uslove i rad u Skloništu - kaže psiholog Mirjana J. Vuksanović, koja radi i pomaže deci žrtvama trgovine da se iznova integrišu u društvo.
Kod dece žrtava, kako dodaje, izražen je strah od okruženja jer su često menjala sredinu boravka.
Većina ove dece 'imaju propust u životu' jer ili nisu imali porodicu ili nisu išli u školu.
- Sve što sam u dosadašnjem radu imala priliku da vidim, potvrđuje da su verovali ljudima, a sada ne veruju nikome. Dete ne može odmah da se suoči sa situacijom i da reaguje na pravi način. Potrebno je mnogo vremena da se to bazično poverenje vrati. Stručna pomoć im je neophodna da bi ispunila propušteno. Podržavam ih u naporima, jačam njihovo samopouzdanje. Potrebno je jako mnogo vremena - ističe Vuksanović. Tamara M. Subota - Željka Jevtić
