Izvor: Nezavisne Novine, 07.Apr.2019, 20:04   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Deco, bravo,očevi i majke, ostav!

Petog aprila od 16 do 18 h učenici beogradskih osnovnih i srednjih škola, uz dozvolu roditelja i nastavnika, održali su u Pionirskom parku preko puta Narodne skupštine Srbije miran protest za čistiju budućnost. Tako su se pridružili mladima Inicijative #PetkomZaBudućnost (#FridaysForFuture), koji se poslednjeg radnog dana u sedmici okupljaju u više od 130 zemalja na svim kontinentima (www.fridaysforfuture.org, https://www.instagram.com/petkomzabuducnost...).

Da je ovaj tekst napisan >> Pročitaj celu vest na sajtu Nezavisne Novine << na vreme i objavljen prošle sedmice, uvod bi ostao isti, s tim što bi bio u budućem vremenu, uz podsećanje da ih je na akciju sve navela petnaestogodišnja Šveđanka Greta Tunberg, koja je lane, sedeći ispred švedskog parlamenta svakog dana tokom školskih časova tri nedelje, protestovala protiv nedovoljnog angažovanja vlasti u usporavanju i zaustavljanju klimatskih promena.

No, nešto se promenilo, jer plemenita i preko potrebna inicijativa mladih Beograđana bila je tek dašak vetrića na košavi. Uprkos jasnoći pet pravila protesta koja su deca unapred postavila: (1) Bez nasilja, (2) Bez rušenja i pravljenja štete na javnoj površini, (3) Bez ostavljanja smeća za sobom, (4) Bez govora mržnje, (5) Skup je neprofitan i takav će ostati. I šestim: Pozivamo se na nauku i do sada utvrđene činjenice o ubrzanim klimatskim promenama!

Nije, očito, pomoglo ni što su zahtevi jasni kao i pravila: (1) Podsećanje na Pariski dogovor; (2) Ukazujemo na važnost ograničavanja povećanja prosečne temperature na nivou "znatno ispod dva stepena Celzijusa", odnosno napora za ograničavanje povećanja temperature na 1,5 stepeni Celzijusa u odnosu na predindustrijski nivo i (3) Podsećanje na projekat "Identitet - mobilnost - ekologija" (IME) o izgradnji biciklističke infrastrukture u cilju poboljšanja kvaliteta vazduha u Beogradu.

I teme: "Temperaturni ekstremi, poplave i uragani ubijaju hiljade ljudi i razaraju zajednice širom sveta. Klimatske promene su već opasna realnost. Političari se sastaju na konferenciji Ujedinjenih nacija u Poljskoj, i uprkos poslednjem izveštaju naučnika da imamo samo 12 godina da preokrenemo situaciju, odlučuju da ignorišu činjenice. Koja je poenta učenja činjenica u školama ako ih odrasli ignorišu? Zato je Greta s njenim prijateljima iz škole rešila da izađu iz škola da poduče političare lekciji o vođstvu."

Ni to što su poziv javnosti u ime Inicijative uputile dve devojke Milica i Ivana, šaljući medijima obaveštenje o skupu, uz uputstva na kojim internet stranicama mogu naći podatke koje bi i njih (medije) i sve ljude ponaosob trebalo da nateraju na ozbiljniji pristup problemu koji je istovremeno globalan i lokalan.

Prošlo je gotovo bez odjeka, mada daleko od toga da je bilo uzalud; uostalom svaka sedmica u svakom mesecu u godini ima - petak. A koliko su deca u pravu trebalo bi da budu svesni svi roditelji i nastavnici i da osnaže protest - iako je to u Srbiji postala zloguka reč - sedeći s njima dva sata. Podrazumeva se bez zapaljenih cigareta i dolaskom pešice, na biciklima ili javnim prevozom.

Roditelji i nastavnici još bolje nego deca znaju da je Beograd ove zime više puta bio na čelu svetske top-liste zagađenih prestonica, a neslavnom rekordu primakli su se Valjevo, Užice i još čitav niz gradova. No, nadležni su odmahivali rukama, a i kad su govorili isključivo su pominjali zimu i grejanje kuća na čvrsta goriva, ali prećutkujući zašto je tako i još više - posledice. Ćuti, jer nemaju ideju kako da taj problem reše i obezbede ljudima isplativu zamenu individualnog grejanja na čvrsta goriva (prevashodno, prljavi niskokalorični ugalj) za racionalno i čistije.

Ćutke se prelazi i preko upozorenja stručnjaka da se stalno povećava broj obolelih i preminulih od posledica izloženosti zagađenom vazduhu, a statistike se kriju kao zmija noge. Mora biti da je neki pametnjaković izračunao da je jeftinije lečiti obolele, nego sprečiti obolevanja, a i pri ruci je uvek uverljivo rezervno objašnjenje da je glavni krivac svih ovozemaljskih boleština koje muče vaskolike Srbe, Srpkinje i Srpčad (drugi narodi su izgleda bili pošteđeni!) stigao pre dvadeset godina sa neba NATO bombama. Što, dabome, ne znači da je NATO nevin, daleko od toga, ali taj dodatni uzrok bi, valjda, trebalo da bude razlog više da se životna sredina učini što je moguće zdravijom.

I još jedan deo iz teksta koji je bio pripremljen kao podrška mladima; zasad je i ovde, kao i u regionu, zaštita okoliša pusta priča. Primerice, od svih zemalja zapadnog Balkana koje bar deklarativno žele članstvo u EU samo je Crna Gora uspela da otvori Poglavlje 27 o zaštiti životne sredine. Nesumnjivo najzahtevnije za sprovođenje i najskuplje. Za "zelena posla" se izdvaja minimum u nacionalnim budžetima, a onda dodatno interveniše iz volšebnih rezervi kad su urgentne situacije i ekološka sanacija crnih rupa u pitanju. Inače se štedi.

Štedi se i u obrazovanju velikih i malih ljudi za odgovornije ponašanje prema prirodi i okolini, odnosno na kampanjama i svim drugim sadržajima, uključujući školske, kojima bi se podigla svest o značaju očuvanja prirode i ličnim i kolektivnim koracima na tom dugom, neprekidnom putu. Manjak novca, međutim, teško može biti opravdanje pošto postoje evropski izvori koji su svima dostupni, naravno pod određenim uslovima. Potrebno je da država dostigne određeni razvojni stepen, uključujući i put u integracijama (otvaranje Poglavlja 27), da u brojnoj administraciji ima ko da se raspita i sačini programe, a onda i konkretne projekte.

Ko to treba da uradi? Devojčice i dečaci, devojke i momci, koji su se udružili u pokret #PetkomZaBuducnost (#FridaysForFuture) radiće to u narednim sedmicama, mesecima, godinama i decenijama, a sada su za to zaduženi njihovi roditelji i nastavnici, civilni sektor, a pre svih - političari, najpre vladajući, ali i oni koji nameravaju da vladaju. Dobro je kad sami podvrnu rukave i krenu da čiste rečna korita koja se pune kabastim otpadom, ali nije dovoljno - imaju komunalne policajce koji bi trebalo da sprečavaju i kažnjavaju one koji neodgovorno i opasno zagađuju reke. Ili prave divlje deponije pokraj puta, u šumi.

Valjalo bi da vlasti sade drveće umesto što ga zbog sumanutih "projekata" seku, da organizuju gradski prevoz koji će manje zagađivati gradove, da nađu rešenje za ono problematično grejanje, obezbede proizvodnju sa filterima i smanje energetsku zavisnost od - termoelektrana ne narušavajući prirodu... Ministar za zaštitu životne sredine Srbije Goran Trivan valjda zna šta sve valja kojim redom i tempom činiti. I kako stići do evropskog novca za te namene.

A šta su roditelji i nastavnici radili dok su deca pokušavala da skrenu pažnju na ono što će nas sve zajedno uništiti? Dan ranije, s druge strane istog parka, jedni (građani i opozicija) protestovali su protiv naruživanja Beograda i pokušali da uruče pisani protest gradonačelniku, ali na grudobranu su se našle žene - da odbrane (gradonačelnika?) od peticije (sve agilnije u odbrani vlasti, ali to je druga tema). Očevi i majke, budući očevi i majke, bake i deke, u klinču kom svako razuman treba da se smeje. I bi da pujdanje jednih na druge nije postalo opasno.

Verovatno da su baš ti/e neki/e i takvi/e neki/e očevi i majke uskratili dozvolu deci da idu na #PetakZaBudućnost, a sami niti su hteli, niti - što je najporaznije - vide razlog da im se priključe. Ili nisu znali, pošto od silnih briga nemaju vremena da čuju sopstvenu decu. Očevi i majke žive svoje bedne, čak i u raskoši bedne živote, kinjeći planetu i na ovom njenom parčetu, ne misleći na to šta će im deca, unučad, praunučad i bela čela udisati i jesti. I da nije najvažnija politika danas opstati ili doći na vlast, već - znati zbog čega je vlast tu.

Da služi deci i prirodi. Ma, bravo, deco! I 12. aprila je petak, pa tako redom.

Nastavak na Nezavisne Novine...