Izvor: RTS, 14.Feb.2013, 10:34 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dečje traume iz porodice
Nasilju među partnerima često prisustvuju deca, na koju utiče psihičko ili fizičko zlostavljanje koje trpi roditelj. Traume dugo ostaju u sećanju, a posledice se teško leče, upozoravaju stručnjaci.
Svaki peti brak završi se razvodom, a gotovo svakoj porodičnoj svađi, koja mu prethodi, prisustvuju deca. Zbog neraščišćenih bračnih odnosa mnogi mališani u Srbiji postaju siročad. Traume dugo ostaju u sećanju, a posledice se teško leče, upozoravaju stručnjaci.
>> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << />
Nasilju među partnerima često prisustvuju deca, na koju utiče psihičko ili fizičko zlostavljanje koje trpi roditelj.
Profesor socijalne patologije Aleksandar Jugović kaže da je prisustvovanje ubistvu najveći mogući stres koje dete može da doživi, uz snažno osećanje straha, a posledično depresivnosti, anksioznosti, kasnije stigmatizacije, socijalne izolacije, potencijalnih problema u komunickaciji sa drugim ljudima
"Blaži oblici nasilja izazivaju nelagode kod dece, do problema u komunikaciji, zbunjenosti, takođe neraspoloženja kod dece ili agresivnog ponašanja prema vršnjacima", objašnjava Jugović.
U tri sigurne kuće u Beogradu boravi 26 žena i 24-oro dece. Među njima je i žena koja je posle 17 godina napustila supruga.
Štićenica Sigurne kuće priča da je nasilje u porodici na njeno starije dete izazvalo neku vrstu revolta u ponašanju.
"Ja sam godinama postajala zatvorenija, izbegavala bilo kakve kontakte što je on i zabranjiivao, ne smeš da se družiš sa ovom osobom, sa onom osobom", priča štićenica, koja je želela da ostane anonimna.
Prema njenim rečima, deca neće zaboraviti, ali se, kako kaže, trudi da što manje priča o tome, jer ne želi da ih podstiče da se sećaju onoga što je bilo.
Deca su je i ohrabrila na taj korak. I to nije redak slučaj.
Vesna Stanojević iz Savetovališta protiv nasilja u porodici kaže da su često deca inicijatori dolaska u sigurnu kuću.
"Deca na neki način nagovore svoju majku da nešto preduzmu, da nešto pokrenu, da odu iz te porodice u kojoj je bilo nasilja i da dođu u sigurnu kuću da bi se sklonila", kaže Stanojevićeva.
Na sreću, svako dete poseduje snagu za prevazilaženje loših porodičnih iskustava.
Psiholog Zorica Matejić Đuričić kaže da posledice ranih negativnih iskustava postoje, ali nisu nenadoknadive.
"Dete je u stanju da napravi neki novi uvid, da se emocionalno distancira od onoga sto je prošlo, da iskoristi neke svoje kreativne potencijale, da uspostavi neke nove socijalne odnose, da razvije vlastite kapacitete i na taj način napravi otklon prema tim negativnom iskustvima", objašnjava Zorica Matejić Đuričić.
Nije lako biti roditelj, ali treba biti odgovorniji prema deci. Ako u periodu odrastanja ne dobiju sigurnost i zaštitu, postaju ranjiva, a njihov životni put biće teži.
