Izvor: Blic, 07.Apr.2005, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dečja seksualnost
Dečja seksualnost
Dečja seksualnost je pojam koji je u okviru psihoanalize upotrebio Frojd. Pod njim je podrazumevao nesvesne seksualne impulse kod dece koji su aktivni odmah posle rođenja. Oni vrše snažan uticaj na razvoj i dostizanje identiteta s jedne ili, pak, na razvoj neurotskog ponašanja s druge strane. U teoriji o libidu Frojd je zastupao mišljenje da su nesvesne seksualne želje odraslog direktno povezane sa periodom dečjeg razvoja tokom prvih pet godina života, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << kada se stvara osnova za buduću zrelu seksualnost. Libido, koji je odredio kao biološku datost kojom se označava energija seksualnog nagona i pokretačka snaga ličnosti, zapravo je jedna elektrodinamička ili hidrodinamička snaga sposobna da se povećava, smanjuje, menja ili, pak, prazni, usmerava i kanališe dečju seksualnost na pravi put koji ima više faza.
U prvoj, oralnoj fazi libido je organičen prvenstveno na usta i oblik zadovoljstva deteta je njegovo sopstveno telo i grudi majke koje ga hrane. Tokom druge, analne faze, koja pada između druge i treće godine, snaga libidinalnog interesa počinje da prelazi sa oralnog na analni predeo i dečje zadovoljstvo počinje da biva povezano sa sadržajem i izbacivanjem fecesa (stolice). U trećoj, falusnoj fazi, libidinalne gratifikacije kod oba pola se centriraju na polne organe. U četvrtoj fazi, latenciji, dolazi do smirivanja seksualnih podsticaja, sve do stupanja u petu, genitalnu fazu, koja počinje pubertetom i koja se završava usvajanjem novih obrazaca seksualnih podsticaja koja se zadržavaju i u kasnijem životu.
