Izvor: Kurir, 08.Feb.2014, 11:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Deci stranaca olakšati dobijanje pasoša Austrije
Austrijska poslanica i Zeleni smatraju da pravo na austrijsko državljanstvo treba da dobiju deca čiji roditelji imaju prebivalište u Austriji poslednjih pet godina
BEČ - Stroga i komplikovana procedura.
Austrijska vlada ima predlog promene Zakona o državljanstvu, po kojem će procedura dodeljivanja austrijskog državljanstva istaknutim osobama biti znatno stroža. Međutim, mnogo veći problem Austrija ima sa drugom kategorijom osoba, koje pripadaju >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << običnim građanima, a žele da postanu austrijski državljani.- Nema boljeg načina integracije u neko društvo nego kad deci kažete: "Ovo je (takođe) vaša domovina" - kaže Alev Korun, poslanica austrijskog saveznog parlamenta i članica partije Zelenih.
Međutim, u Austriji je veliki broj onih koji su ovde rođeni, žive godinama i nemaju drugo prebivalište osim austrijskog, ali još nemaju austrijsko državljanstvo.
Korunova upravo želi da ovi ljudi koji su stanovnici Austrije, ali još uvek stranci, imaju probleme kao što su imali njeni roditelji i ona. Korunova i Zeleni traže da pravo na austrijsko državljanstvo dobiju deca čiji roditelji imaju prebivalište u Austriji poslednjih pet godina. Još oštrije u svojim zahtevima jesu neke nevladine organizacije, kao što je SOS Mitmenš (SOS Mitmensch). Aleksander Polak (Alexander Pollak) smatra da svako ko ima tri ili više godina stalnu adresu u Austriji treba da dobije pravo glasa. On to obrazlaže činjenicom da je svako ko ovde živi više godina pogođen političkim odlukama i da zato mora da ima pravo da utiče na odluke koje se tiču sadašnjosti i budućnosti zemlje.
Austrija, kao i mnoge druge zemlje Evrope, ima "pravo krvi" kao temeljno načelo sticanja državljanstva, a dodatni je problem što uglavnom ne dopušta dvojno državljanstvo. Uprkos velikim pričama o nameri da se stranci bolje i brže integrišu, Austrija i dalje sprovodi veoma restriktivnu i u mnogim aspektima sve strožu politiku dodeljivanja državljanstva strancima koji u njoj žive.
Prema "pravu krvi", nije bitno gde je neko rođen i gde mu je prebivalište i središte životnih interesa, nego kog su državljanstva roditelji. Tako će, na primer, 18-godišnji sin samohrane majke koja ima srpsko državljanstvo i živi u Austriji više od 20 godina ostati Srbin jer majka ne može da dobije austrijsko državljanstvo pošto ima nedovoljne prihode. Ni on ne može da dobije državljanstvo jer je student i takođe malo zarađuje.
Korunova, koja je nedavno ponovo načela ovu temu u autorskom tekstom u Standardu, navodi primer Nemačke, u kojoj od 2000. godine deca rođena u toj zemlji od roditelja stranaca s višegodišnjim prebivalištem imaju neosporno pravo na nemačko državljanstvo i čak imaju pravo da zadrže dvojno državljanstvo.
Austrijska vlada se do sada branila odredbama međunarodnog dogovora iz 1963, po kojem su se države potpisnice saglasile da ne dozvoljavaju dvostruko državljanstvo. Međutim, ovog dogovora se pridržava još samo nekoliko zemalja, među kojima je i Austrija.
.jpg)
