Izvor: Blic, 20.Mar.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Deci nije mesto pored kovčega
Deci nije mesto pored kovčega
Svoja dva sina žrtvovaću za Kosovo, rekao je hladno i odlučno nadomak kovčega s telom Slobodana Miloševića, Zoran Tmušić, invalid. Njegova maloletna deca Stefan, Dragiša i Jelena poslednjih nekoliko dana u kompletnoj maskirnoj uniformi bila su deo dekora kojim je ispraćen lider SPS Slobodan Milošević.
Stajali su nekoliko sati nepomično na bini kod Savezne skupštine dok su sa nje upućivane političke parole. Potom, i kod groba >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Miloševića u Požarevcu. Međutim, otac ih je odvodio i pre toga, u Muzej istorije Jugoslavije. I tamo su se sa ocem poklonili. Pre dva dana marširali su, vojnički ispravno, sve troje u Požarevcu. Bili su po kišnom danu prethodnica kombiju sa kovčegom. Mala Jelena, za koju se navodi da ima 12 godina, ljubila je i grob bivšeg lidera SPS. Baš kao što to čine odrasli.
Deca, Jelena, Stefan i Dragiša su uspešni sportisti u karateu, košarci i atletici. Ono što se o ovoj porodici zna jeste i da je otac bivši policajac, pripadnik Žandarmerije. Po navodima, invalid je postao na poslu, a sam je u ranijim izjavama za medije isticao da se deset godina borio za srpstvo. Majka je napustila porodicu i otac se stara o deci. Poreklom su sa Kosova, izbeglice iz Peći.
I za mnogo manje stvari, poput reklama u kojima se pojavljuju mališani, javnost je do sada umela da odreaguje navodima: zloupotreba dece. Psihijatar Tamara Štajner kaže da njihovo pojavljivanje 'nije etička zloupotreba u smislu prava dece da pripadaju i veruju onome u šta veruju njihovi roditelji. Otuda za njih nije čudno odakle na groblju'.
- Ali jeste zloupotreba ako se pogleda u budućnost i u šta će ta deca da izrastu. Koliki fond izbora imaju. Ta deca su u periodu mlade adolescencije i identifikuju se sa vrednostima roditelja i vrednosnim sistemom koji nudi sredina. To je jedan vid manipulacije dečjom potrebom da budu prihvaćena, voljena i izuzeta iz mase vršnjaka - kaže Štajner.
Svaki mladi čovek ima pravo da stoji iza onog u šta veruje. Međutim, u tim godinama?
- Decu vaspitavaju u najvećoj meri roditelji. Međutim, problem našeg društva je u činjenici što ima pocepan sistem vrednosti.
Problem je što nemamo sistem koji objašnjava deci da maskirna uniforma nije samo odelo već je i krv i smrt. I što apsolutnu potrebu dece da se uklope u svet odraslih, koji je sa veoma mutnim vrednosnim sistemom, mi u stvari onemogućavamo odrastanje dece na način koji je za njih najbolji. Nije strašno ako dete poljubi grob, ako je iz porodice koja u to veruje. Ali je strašno ako se to formira u nešto što je transgeneracijska trauma u životu deteta i ako će to dete tokom celog života biti progonjeno nekim avetima i živeti za vreme prošlosti i za vreme grobova - zaključuje Štajner. Ž. J.
