Izvor: Blic, 05.Avg.2005, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dečak koji je pobedio 'Oluju'
Dečak koji je pobedio 'Oluju'
Više bi voleo da je poznat kao dobar kompjuteraš. Sudbina je udesila da ga svi pamte kao dečaka od 12 godina koji je leta 1995. godine vozio traktor u izbegličkoj koloni iz Krajine. Dvadesetdvogodišnji Dragan Mioković, vredan i čak suviše ozbiljan za svoje godine, snašao se u Beogradu, završio elitnu srednju školu 'Nikola Tesla' i danas radi u privatnoj školi za kompjutersku animaciju.
Dve godine pre 'Oluje' Draganov otac poginuo >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << je u saobraćajnoj nesreći. Ostali su sami on, majka i tri godine mlađi brat Duško. U selu Grab, u blizini Gračaca, imali su kuću i zemlju na kojoj su gajili kukuruz, pšenicu, krompir i šljive.
Vozač od osme godine
- Pet godina smo živeli u ratnom okruženju. Napuštanje Krajine nije bilo nikakvo iznenađenje. Gledali smo u to vreme hrvatsku televiziju i znali smo da se akcija sprema. Tog dana, oko četiri posle podne, u našu kuću došao je stric i rekao da se svi povlače - priča Dragan.
- Spakovali smo se za sat vremena. Poneli samo najosnovnije, hranu za nekoliko dana, dokumente i nešto stvari. Mislili smo da ćemo se brzo vratiti, kad akcija prođe. Planirali smo da se na dva-tri dana sklonimo u planine, ali ispalo je drugačije - priseća se danas.
Išli su za kolonom. Kud svi, tu i oni. Majka je vozila 'jugo' i brata u njemu, tada starog devet godina. On je iza njih u koloni vozio traktor sa stvarima.
- Ma nije to nikakva nauka. Vozio sam traktor od svoje osme godine. Normalno je bilo da ga tada vozim. Kad smo napuštali selo, nije bilo naricanja i plakanja. Samo tišina i mnogo užurbanih ljudi. Putovali smo danima. Bili smo umorni i prljavi. Nisam se plašio. Jedino sam osećao da majka brine da li će na traktor i mene u njemu da padne neka granata - kaže.
Večito podstanari
Negde na pola puta do Srbije, u Bosni, traktor je preuzeo jedan stariji čovek i odvezao ga u Vojvodinu. Kasnije su ga prodali. U Beograd se nije moglo traktorom.
- Prvih mesec dana smestili smo se kod rođaka na Novom Beogradu. Potom smo menjali stanove. Živeli smo najpre na Voždovcu, pa u naselju Braća Jerković, zatim šest godina u Jajincima, i danas na Medakoviću - kaže Dragan. I dalje su podstanari.
Brat Duško danas ima 19 godina. Pohađa kompjutersku školu u kojoj je Dragan zaposlen.
- Ovo je perspektivan posao i nadam se da ću za dve-tri godine moći da obezbedim stan za moje. Voleo bih da odem i u inostranstvo, ne da se iselim, nego da vidim šta se tamo radi - kaže Dragan.
Razmišlja o karijeri
Radi 10-12 sati dnevno. Kod kuće ima kompjuter, ali namerno nije uzeo jaku mašinu. Da jeste, kaže, radio bi i 16 sati dnevno. Škrt na rečima, ne voli da gleda u prošlost jer 'nije zanimljiva', najviše razmišlja o napretku u karijeri.
Kuća u Grabu je napuštena, propada, ulazna vrata su zakovana. U selo se vratilo samo nekoliko starih ljudi. Svetlana Palić
