Izvor: Večernje novosti, 10.Jan.2015, 15:04   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Dečak i Mala čiste puteve

Zorom se Mlađen Stanojević (12) sam podigne, pospremi štalu i namiri stoku. Onda ide glavno: otimari Malu, pa je upregne u đedovu vozu i dohvati uzde. Starijeg brata Vuka (14) rasporedi pozadi na drveni ram da skalameriju jako pritiska u celac, pa tako opremljeni, dečaci iz Ljubanja ušipče u zavejana brda nad užičkom dolinom. Ljudima čiste zavejane puteve. Nit im ko govori, nit ih teraju, niti ih ko plaća. Šta decu tera da konjem, za automobile prtinu prave? Čudi im se i baba Radina, >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << dok unuke gleda kako se kroz belinu vraćaju kući, a drugog odgovora nema do - rodilo se tako! Kobila Mala, ljubimica je Mlađenova. Dečak je lepotu od nje napravio. Uhranjena, jaka, zdrava kod dren, na neznance u avliji rže i frkće. U ljutu se munju pretvori. Kopitom bije u led. Samo je Mlađenov glas smiruje, u pitomo je ždrebe pretvara. Krila joj nisu potrebni, Mala je sad Pegaza lepotom nadmašila. Ždrebe je stiglo sa Peštera, doveo ga tata Miroljub... - Malu sam pre četiri godine dobio, bila je nemirno ždrebe, stigla nam je iz Sjenice. Jašem je, ima dve godine. Na golo. Bez sedla, ko Apač - kaže dečak, đak 5. razreda užičke OŠ "Slobodan Sekulić" u naselju Krčagovo. - Ove zime, ljudima se traktori kvare. Pa im zaledi nafta. Onda ne može da se očisti, a svi moraju do Užica. Iza kuće sam našao staru drvenu vozu dede Mlađena po kome sam ime dobio, pa sam prionuo na posao. A Mala ne staje na mrazu, Pešterka je to.STIGAO AM ZA MALU Napisao je Mlađen užičkom radijskom voditelju Nikoli Mitroviću, "Žutoj minuti", pismo. Pita gde da kupi am za Malu, jer ovom starom spasa nema, a putevi su zavejani. Odgovor je stigao odmah. U petak ranom zorom, Slađana Nestorović iz Požege poslala je dečaku am za Malu. I ne samo to. Zlatiborci su odlučili da Mlađena sa pratiocem ugoste na planini, da dečak uživa na Torniku, i da poseti starog Ratomira Milića, čoveka zahvaljujući kome je ljubav prema konjima, posle toliko decenija, oživela u užičkom kraju. Zove nas Mlađen da sa njim i Malom obiđemo njegov krug nad Užicem. Sa nama kreće i ono hitrije iz dečakovog životinjskog carstva, haski Lea, retriver Maza i jedan bezimeni domaći mačak. Sa zečevima i golubovima igraćemo se kasnije. Krava Milka, ovce i živina, namireni su sabajle. Mlađenovu trasu nisu upisali ni opštinari, ni meštani. On je to sam učinio. Prema svom srcu, tako je najpravednije. Od Ljubanja do Drežnika, taj put najviše voli. Baka mu je rodom iz ovog drugog sela. Preko Drežničke Gradine i Dervente, pored starog Rimskog mosta, pa nazad, dečakov put protegao se 20 kilometara. Iza njega i Mile, milina ostaje. Sve čisto, a ljudi iz automobila pozdravljaju, zahvalni što sad mogu kuda su hteli. - Kad jašem leti, idem na Belu Zemlju, majka Višnja mi je rodom otamo. Samo su se jednom moji naljutili kad sam odjahao da Malu odvedem na parenje, a nisam se nikome javio - objašnjava nam Mlađen i zaustavlja vozu na najvišem brdu. Odatle pogled puca na grad, to je najlepši vidikovac nad Užicem. Rekoh dečaku: "Blago tebi!" Zbunjen, dečak zapita: "Što?" Ćutimo, ova lepota u njemu živi otkad se rodio, a meni je nova. Šta mi je trebalo da pitam i da sebe brukam. Da prekinem tišinu, izlete mi još jedno pitanje: "Šta vam u selu nedostaje?" Dečak me gleda. Kaže: "Ništa." Pomalo postiđen, reših, bolje da ćutim. Mislim kako su nam deca velika, tek kasnije, zbog nas matorih, počinju da manjkaju. Ne znamo da ih s puta ne skrenemo. Dok su mali najviše žele, najviše se bore, za ono što sami mogu da naprave. Tako je makar ovde, u Ljubanjama. Na suprotnoj strani pogled je jednako lep. Vidi se nepregledna šuma. Nazire se rodna kuća generala Ljubiše Dikovića. Ljubanjac je i čuveni neurohirurg, primarijus dr Radivoje Ćitić sa VMA, ima tu još poznatih lekara, agronoma... A ovi nepoznati što su ovde ostali, vredni su i pošteni. Valjalo bi da im omoguće da poprave stari Rimski most, da sagrade vidikovac na ovom lepom mestu nad gradom, ali uvek su neke komplikovane birokratske procedure jače od želja ljudi... - Ponekad me počaste za ovaj moj posao - kaže dečak iznenada, pošteno. Na pitanje ko su oni, odgovara u jednini: - Komšinica, baka Georgina, ona blagonaklono gleda na ovo moje, skoro mi je dala 150 dinara... Vraćamo se u avliju. Dečak skida am s Male, pokazuje dotrajale veze, popucale kaiševe... Sipa seno, zob, kukuruz pred svoju ljubimicu. - Pukao am. Prestavio sam kanapom, al' ne vredi. Napisao sam pismo na fejzbuku, da ako neko ima neki polovan am, da mi hitno pošalje, ako nije mnogo skup - kaže Mlađen. - Da nekako završimo ovu sezonu. A onda ide pauza, suždrebna je Mala, imaćemo proletos njeno ždrebe!

Nastavak na Večernje novosti...