Izvor: Politika, 30.Dec.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Deca više veruju od očeva i majki
Istraživanja pokazuju da se u prošloj deceniji broj onih koji se izjašnjavaju kao religiozni dva puta povećao, dok se drastično smanjio broj ateista. Mirko Blagojević zato smatra da se u Srbiji religija revitalizovala u sve tri bitne dimenzije: religijskoj samosvesti, religijskom ponašanju i religijskom verovanju.
Zanimljivi su i rezultati iz jednog još neobjavljenog istraživanja koje je sprovedeno u Vojvodini, na uzorku od 1.253 ispitanika, koje navodi dr Zorica Kuburić, profesor >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Filozofskog fakulteta u Novom Sadu.
Ispitanicima je ponuđeno da izaberu devet modaliteta odnosa prema religiji. Tako se 15,1 odsto ispitanika izjasnilo "vernik sam jer prihvatam sve što moja vera (crkva) uči. Za modalitet "vernik sam jer se pridržavam svih običaja koje nalaže moja vera" opredelilo se 17,2 odsto Vojvođana. Za ponuđeni odgovor "vernik sam, ali ne prihvatam sve što moja vera uči" odlučilo se 21,9 odsto građana. Da veruje u Boga, ali ne pripada nijednoj veri (crkvi), opredelilo se 6,6 odsto ispitanika.
Zanimljivo je da šest odsto ispitanika nije sigurno da li su religiozni. Ovo istraživanje registrovalo je i takozvane "poluateiste". Tako se 18,7 odsto građana izjasnilo: "Nisam vernik, ali se pridržavam verskih ubeđenja svog naroda. Da nisu vernici i da ih religija ne zanima izjasnilo se 2,6 odsto, a samo jedan procenat ispitanika je rekao da je protiv svake religije.
Istraživanje Instituta za sociološka istraživanja Filozofskog fakulteta u Beogradu iz 1999. godine pokazalo je da uverenih vernika koji prihvataju sve što njihova vera uči ima 26,6 odsto. U kategoriji "religiozan sam, ali ne prihvatam sve što moja vera uči" ima 32,7 procenata ispitanika. O religiji razmišlja, ali nije načisto da li veruje ili ne – 14,5 odsto ispitanika. Prema religiji je ravnodušno 6,8 odsto ispitanika, dok je onih koji ne veruju, ali nemaju ništa protiv religije 17,6 odsto. Ovo istraživanje registrovalo je samo 1,4 odsto protivnika religije.
Povodom uvođenja veronauke dr Zorica Kuburić je poredila stepen religioznosti mladih i došla do zaključka da je stepen religioznosti veći kod dece nego kod roditelja.
Na pitanje "Kakav je vaš lični odnos prema religiji", postavljeno učenicima i roditeljima, dobijeni su sledeći rezultati.
Da su uvereni vernici i da prihvataju sve što njihova vera uči izjasnilo se 47 odsto roditelja i 59 procenata srednjoškolaca.
Za odgovor "religiozan sam, ali ne prihvatam sve što moja vera uči" opredelilo se 27 odsto roditelja i 21 odsto učenika.
Zanimljivo je da je podjednak broj roditelja i đaka ( 14 odsto) reklo da dosta razmišljaju, ali nisu sigurni da li veruju ili ne. Da nije religiozno opredelilo se osam odsto roditelja i samo dva odsto dece.
--------------------------------------------------------------------------
Devojke druge vere prihvaćenije od muškaraca
Dr Zorica Kuburić je u svojim istraživanjima došla do zaključka da što su više uvereni vernici, koji prihvataju sve što njihova religija uči, to su skloniji da veruju da je čovek sigurniji ako živi u verski homogenom prostoru. Ako se posmatra odnos između polova i verskog homogenog prostora, istraživanja pokazuju da je muškarcima važnije da imaju religiozno homogenu sredinu nego devojkama.
"Značajno je primetiti da su muškarci manje prihvaćeni kao vernici od svoje okoline ako su različite vere od devojaka u istoj poziciji", navodi ovaj sociolog religije.
[objavljeno: ]
