Izvor: Blic, 05.Mar.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Deca više nisu izolovana
Deca više nisu izolovana
LESKOVAC - Dnevni boravak za decu i omladinu sa invaliditetom u Ulici Nikole Skobaljića preko puta benzinske pumpe postao je za kratko vreme pravi mali raj. Zahavljujući pomoći Ministarstva za rad, zapošljavanje i socijalna pitanja, mnogobrojnim donatorima i pomoći samih roditelja, stavljena je tačka na izolaciju i samovanje preko 30 takvih osoba.
- Naša deca su toliko zadovoljna da ponekad ne možemo da ih prepoznamo. Ovde imaju >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << odlične uslove za boravak, igru i propisane aktivnosti sa stručnim licima, a mi roditelji bezbrižno odlazimo na posao jer znamo da ih ostavljamo u sigurnim rukama - priča majka jedne desetogidšnjakinje.
Na ideju da se otvori ovaj kutak došlo je Društvo za pomoć mentalno nedovoljno razvijenim osobama koje je od opštine dobilo napušteni i ruinirani prostor od 347 kvadrata gde se ranije nalazila samoposluga. Mnogo truda i ljubavi je trebalo da se taj prostor renovira i adaptira i to su, uglavnom, radili sami roditelji. Kasnije je u pomoć priskočilo Ministarstvo, prihvativši da finansira rad nekoliko defektologa, psihologa i učitelja, a donatori, poput 'Zdravlja-Aktavis', 'Elektrodistribucije', JP 'Pijaca', 'Porečja', 'Siti taksija', Narodne kancelarije predsednika Srbije i nekoliko političkih stranka, pomogli su pri kupovini nameštaja, hrane i i besplatne vožnje štićenika Društva.
- Sve je to lepo, ali mi se plašimo budućnosti. Projekat Ministartsva traje do kraja januara 2008. godine, a donatore smo već umorili. Mi želimo da ovaj dnevni boravak preraste u instituciju, centar koji će imati trajnu finansijsku podršku i pomoć svake vrste, kao što je to urađeno u Nišu. Imamo spremljen projekat i Ministarstvo nas upućuje na opštinu, ali ne znamo kome da se tamo obratimo jer naša lokalna samouprva, faktički, ne funkcioniše. Bila bi velika sramota i grehota da sve ovo jednog dana propadne - priča Dragan Nikolić, defektolog i koordinator projekta.
Grupa dece i omladinaca, starosti od 10 do 33 godine, heterogena je, pa je rad stručnjaka otežan.
- Program prilagođavamo u zavisnosti od individualne sposobnosti, a mnoga deca, posebno paraplegičari, dolaze samo na čuvanje. Kada bismo imali više novca, primili bismo mnogo veći broj dece i osnovali nekoliko grupa - naglašava Nikolić.
Prema procenama Društva, u Leskovcu živi između 110 i 120 dece i omladinaca kojima je potrebna ovakva vrsta pomoći. Među njima je najviše onih sa cerebralnom paralizom.
Milica ivanović
