Izvor: Blic, 28.Mar.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Deca tolerantnija od roditelja
Deca tolerantnija od roditelja
SMEDEREVO - Smederevski vrtići su među retkima u Srbiji u kojima deca sa posebnim potrebama zajedno borave sa ostalom decom. Dok vaspitači i stručno osoblje pokušavaju da se izbore sa predrasudama roditelja, mališani veoma dobro prihvataju drugare koji su drugačiji od njih.
Predškolska ustanova 'Naša radost' počela je sa projektom inkluzije dece sa posebnim potrebama i teškoćama u razvoju u redovne grupe mališana u vrtićima >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << i rezultati su bolji od očekivanih.
- U redovnim grupama boravi četrnaestoro dece uzrasta od tri do sedam godina sa posebnim potrebama, od autistične dece, dece s lakšim oblicima paralize do mališana oštećenog vida ili sluha. U početku je uklapanje bilo teško, trebalo je puno razgovarati sa roditeljima zdrave, ali i bolesne dece, koji takođe imaju problema pri oslobađanju od predrasuda - kaže direktor PU 'Naša radost' Ivica Cvetković.
Za sada u svaku grupu od tridesetoro dece ide po jedno dete sa posebnim potrebama.
- Mi razumemo bojazan roditelja, ali mogućnost da zdrava deca u takvom okruženju nazaduju u razvoju gotovo je isključena. Deca predškolskog uzrasta nemaju predrasuda i tolerantnija su na različitosti od odraslih. S druge strane, deca s posebnim potrebama brže i bolje uče ugledajući se na vršnjake. Do sada smo mnogo radili na edukaciji vaspitača i razmenjivali iskustva s kolegama u Subotici jer jedini za sada sprovodimo ovaj program - smatra psiholog Marina Stanojević.
Vaspitači u smederevskim vrtićima svesni su da su ovo pionirski koraci, ali i sigurni da rezultati neće izostati, jer ovaj program ne smatraju dodatnom humanošću, već ozbiljnim profesionalnim izazovom. Prema njihovim rečima, deca fantastično prihvataju drugare koji se od njih razlikuju, čak mnogo lakše i brže od svojih roditelja. Trude se da im pomažu i da zajedno uče, dok vaspitači prate napredak čitave grupe, ali i svakog deteta ponaosob. Pitanje koje plaši sve jeste šta će se dogoditi posle vrtića, jer bi ovakva deca trebalo da pohađaju redovne a ne specijalne škole ili odeljenja.
- Naš posao je da pripremimo decu da im ne bude čudno ako u svom razredu u školi imaju druga koji ne vidi, nosi slušni aparat ili je u kolicima. Nadamo se da zakonodavci imaju u vidu koliko je inkluzija važna i puno očekujemo od reformi školskog i predškolskog sistema - kaže psiholog Marina Stanojević. Jelena Ilić
