Izvor: Press, 19.Dec.2013, 01:14 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Deca stradala zbog nemara, majka ih zaključala i otišla u "provod"
Prvi rezultati istrage ukazuju na to da su troje mališana, u trenutku kada je izbio požar u njihovoj kući, koju je najverovatnije zapalio dotrajali „smederevac“ kojim su se grejali - bili sami. Njihova majka Mirela ih je zaključala i otišla, kako je rekla najstarijem sinu Nenadu i policiji - u prodavnicu. Ispostavilo se, međutim, da je Mirela u vreme izbijanja požara u porodičnoj kući, u kojem su nastradala njena deca, bila sa prijateljem, izvesnim Ljubom, iz istog sela.
Buktinju >> Pročitaj celu vest na sajtu Press << u kući Mikulčića prvi je primetio komšija Zoran Milićević, koji je odmah poleteo da pomogne deci. Ali, naišao je na zaključana vrata i buktinju koja ga je izbacila iz kuće kada je provalio i ušao unutra:
- Znao sam da je Mirela opet ostavila decu samu - kaže komšija.
- Upravo zato sam se još više uplašio za njihove živote, kada sam video da dim i vatra kuljaju iz kuće. Sve bih danas dao samo da su živi...
Po priči žitelja Velike Krsne, koji su još uvek u šoku zbog tragedije koja se zbila u ovom selu, za sve je kriva majka:
- Nju deca uopšte nisu zanimala. Interesovali su je samo provod, kafana i muškarci - objašnjava komšija D. L.
- Dečica su više bila sama i gladna, nego što su bila sa majkom. Istina, njeni roditelji i baka povremeno su dolazili da obiđu i pričuvaju decu, jer ih je majka zapostavljala i ostavljala i po ceo dan ili noć same u kući. Da ne govorim o tome koliko su puta komšije priskakale u pomoć. Kad bi ih neodgovorna majka duže ostavljala same, komšije su im donosile hranu. Kada su deca bila zaključana, otvarali su prozor i tako deci doturali hranu i vodu. Mirela je za sve kriva. Nema robije za takvu majku!
Majka Mirela Mikulčić je u sredu otpuštena iz bolnice u kojoj je u utorak uveče bila zbog šoka koji je doživela. Od nje su, u dvorištu porodične kuće u Velikoj Krsni posle požara, policija i nadležni tužilac uzeli izjavu. Ona do srede kasno po podne nije bila pozivana ni na kakav drugi razgovor. Šta će se dogoditi sa njom saznaće se nakon završetka tužilačke istrage.
Baka je slomljena od bola. Krši ruke. Ne skriva suze. Plače tiho, u sebi, a onda se prolomi jauk: „Joj, deco bakina! Anđeli naši, koga sad baka da mazi? Ko da bude bakina radost i svetlo u životu? Šta će baki život bez vas?“
Njen suprug Marjan krišom briše suze, koje same liju niz obraze. Tiho kaže:
- Izbegli smo 1995. iz Kostajnice. Odvedoše nas na Kosovo, a ono i tamo izbi rat. Dođosmo ovamo, misleći, hajde, biće bolje i sigurnije, i za decu i za nas. A evo šta bi...
Neutešni Mirelini roditelji nemaju ni reč hvale za svoju stariju ćerku. Ali, istovremeno, kao i tek nekoliko komšija, zbog tragedije okrivljuju i nadležne organe. Kao i komšije, tvrde da su u više navrata prijavljivali socijalnoj službi da Mirela ostavlja decu samu i ne brine dovoljno o njima. I, kako kažu, niko i nikad nije reagovao, što nadležni iz socijalne službe demantuju.
- Preživesmo dva rata, izbegosmo smrt, a troje dece nam nastrada u miru, u rođenoj kući. Zar je to pravda? Ili sudbina - pita se neutešni Marjan Mikulčić.
Njegova supruga Ljilja, kršeći ruke, objašnjava:
- Mirela je bila dobro dete i devojka. Završila je trgovačku školu, ali posla nije bilo. Zaljubila se u Dejana Maksimovića sa kojim je bila u vezi i živela neko vreme nevenčano. Onda je ostala trudna s Nenadom, gotovo u isto vreme kad je u drugom stanju bila i Dejanova zakonita supruga. I, tako je sve krenulo naopako... Mirela je potom nastavila da se viđa sa tim čovekom, pa rodi i Dimitrija, pa Maju... Deca, kako kažu Mirelini roditelji, nisu „kriva“, ali su ipak bila veliki teret za njena nejaka pleća, kao i sve veća beda u koju je upadala.
