Izvor: Večernje novosti, 21.Dec.2013, 22:54   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Deca sama i pored roditelja?

SAMO deca predškolskog uzrasta u Srbiji ne bi smela da budu bez nadzora odraslih. O ostalima zakonodavac izgleda nije mislio, pa se može zaključiti da su kod nas najmlađi kada krenu u školu već toliko samostalni da u kući i na ulici mogu biti potpuno sami. Inicijativa Kancelarije zaštitnika prava građana od pre nekoliko godina da zakonom o dečjim pravima regulišu ovu oblast i da uvedu odredbu kojom mlađi od 10 godina ne bi smeli nikada da budu bez nadzora starijih, naišla je tada na >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << otpor kako stručne javnosti, tako i roditelja. A, realnost nam govori nešto sasvim drugo. Pre samo nekoliko dana troje mališana od dve, tri i četiri godine, Dimitrije, Nenad i Maja izgorelo je u kući u Velikoj Krsni, jer u tom trenutku majka Mirela Mikučić nije brinula o njima. Ili, na primer, nedavno je majka ostavila dete „na minut“ u kolima, a - lopov je ukrao i dete i auto. Pa još jedan primer - mlađi par je ostavio naslednika u autu i otišao da gleda utakmicu... Slučajeva je mnogo, ali nisu sve situacije iste, niti se svaki roditelj pod istim okolnostima može okriviti za nepoštovanje zakona. Psihoterapeut Zoran Milivojević smatra, pak, da bi roditelji trebalo da pripreme decu za samostalni život, a ne da očekuju od države da sve reguliše propisima, jer bi tada njoj dali preveliku vlast. PORODIČNI ZAKON PORODIČNI zakon iz 2005. godine kaže da dete ima pravo da se roditelji o njemu staraju pre svih drugih. Roditelji imaju pravo i dužnost da čuvaju i podižu dete tako što će se oni lično starati o njegovom životu i zdravlju, ne smeju podvrgavati dete ponižavajućim postupcima i kaznama koje vređaju ljudsko dostojanstvo deteta i dužni su da dete štite od takvih postupaka drugih osoba, ne smeju ostavljati bez nadzora dete predškolskog uzrasta, mogu ga privremeno poveriti drugoj osobi samo ako ona ispunjava uslove za staratelja. - Do četvrte-pete godine deca ne bi smela da ostaju sama, zbog niza neprijatnosti koje im se mogu dogoditi - objašnjava Milivojević. - Oni malo stariji, od sedme godine pa naviše, mogu da budu bez nadzora roditelja, ali samo ukoliko su obučeni za to. Na primer, dete mora da zna kada sme da otvori vrata ako neko zvoni, a kada nikako ne sme, ili gde da se sakrije ako počne zemljotres. Dečji SOS telefon godišnje pozove više od 100.000 najmlađih. Stiče se utisak da roditelji i kad su sa njima, nisu sa njima, odnosno da su suviše iscrpljeni rešavanjem egzistencijalnih problema, radnim vremenom koje je nedefinisano i nekada traje i više od 10 sati... Željka Burgund, rukovodilac Nacionalne dečje linije Srbije, smatra da se postavlja pitanje ko ima nadzor nad detetom koje zove nekoliko puta u toku dana i može da razgovara duže vreme. - Na naše pitanje gde su im roditelji, oni odgovaraju da su na poslu ili su zauzeti, ali pritom imaju razumevanja za njih - kaže Željka Burgund. - Veliki broj dece je u toku dana sam, ili bez adekvatnog nadzora. Roditelji nemaju vremena za razgovor sa njima, da ih pitaju gde su, šta rade, da li ih nešto muči... Briga za decu postoji, ali nemaju vremena i energije da prate njihov razvoj. Društvo je sklono da osuđuje, da traži propise, ali trebalo bi se okrenuti sebi i razmisliti šta smo mi sami učinili. Psiholog Vesna Janjević Popović naglašava da nije slučajno da većina zemalja u svetu određuje granicu do koje dete ne bi smelo da ostaje samo ni u kući, ni u kolima. - Zbog jednog promila šanse da može da se dogodi nešto neprijatno što može da ugrozi bezbednost deteta donose se ovakve zabrane - kaže Vesna Janjević Popović. - Njihovo nepoštovanje dovodi do prijava centrima za socijalni rad, pa čak i do oduzimanja deteta. Zato se naši ljudi koji odu da žive u inostranstvu veoma teško uklapaju u nova pravila i propise. Kuća u Velikoj Krsni u kojoj su izgoreli mališani Dimitrije, Nenad i Maja Naša sagovornica naglašava da su svi mališani različiti i imaju različitu odgovornost prema određenim situacijama. Prirodna ljudska i dečja radoznalost često mogu da dovedu do mnogih neprijatnosti. - Sa decom bi trebalo unapred razgovarati o situacijama u kojima može da se desi nešto nepredvidivo - objašnjava Vesna Janjević Popović. - Moramo ih naučiti da razmišljaju i reaguju predvidivo, na primer, šta uraditi ako nestane struje. U ruskim školama postoji predmet u školi koji se zove osnove bezbednosti, u kome školarci uče kako da brinu o sebi kada im se, recimo, zaglavi lift, pa do terorističkog napada. Naša sagovornica smatra da je to dobar način, ali neprimenljiv na naš školski sistem u kome su đaci već dovoljno opterećeni. MLAĐI BRAT I SESTRA NEMAJUĆI drugi način, roditelji često ostave starije dete da brine o mlađem. To, smatraju stručnjaci, nije dobro, jer je i ono dete i ne može da bude odgovorno za mlađeg brata ili sestru. Dovoljno je velika stvar da se brine o sebi i previše je da se od njega traži da bude odgovoran i za malo dete. ZANEMARENI SAMO u Beogradu, deca čine trećinu evidentiranih korisnika Centra za socijalni rad. Među više od 26.000 njih, nad dve hiljade se sprovodi vanredni nadzor zbog opasnosti od roditeljskog zanemarivanja.

Nastavak na Večernje novosti...