Izvor: N1 televizija, 29.Jul.2016, 22:29 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Deca migranti: Bežeći od rata postaju meta kriminalnih mreža
U prvih šest meseci ove godine, kroz Srbiju je prošlo više od 150 hiljada izbeglica. Među njima je najviše tinejdžera, a iz Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila upozoravaju da su upravo oni najosetljivija grupa.
Usled ogromnih trauma koje prežive na putu postaju psihološki ranjivi i stoga predstavljaju laku metu za različite eksploatacije.
I dok deo Evrope strahuje da, kamuflirani kao izbeglice, ispred njenih vrata čekaju teroristi, mnogi zaboravljaju >> Pročitaj celu vest na sajtu N1 televizija << jedno - oni koji su odlučili da krenu na opasan i neizvestan put, upravo beže od istog tog terorizma. Među ovim ljudima, najviše je tinejdžera i dece.
U arapskom svetu živi 330 miliona ljudi, od kojih skoro pola ima manje od 20 godina. Prema podacima Unicefa, samo iz Sirije je izbeglo 2 miliona dece u toku 2015. godine u Evropu je stiglo skoro 96.000 dece bez pratnje, od kojih je, prema zvaničnim podacima Evropola, nakon ulaska u Evropu nestalo 10.000.
Zbog nedovoljno precizne registracije, strahuje se da je broj dece i veći. Dece, prinuđene da preko noći postanu odrasli. Na putu na kom svaki korak predstavlja opasnost, oni su najugroženiji.
"Naravno ne vide zbog čega su oni žrtve svega ovoga i pitaju se da li su tako nešto zaslužili. Imali smo u takvim situacijama čak i samopoređivanja jer nisu više znala kako da izađu na kraj sa svim problemima sa kojima se suočavaju", kaže psihološkinja Jana Stojanović.
Suočeni sa nasiljem i traumom, postaju laka meta kriminalnih mreža. Najranjiviji su tinejdžeri.
"Adolescenti su po priroidi, pa su takvi i adolescenti migranti, buntovni i nestrpljivi, žele brza rešenja. Sa druge strane su i lakoverni, naivni i upravo zbog te svoje prirode i zbog položaja u kojem se nalaze predstavljaju laku metu za one koje žele da ih iskoriste", kaže Stojanović.
A takvih je mnogo više od onih koji žele da im pomognu. Posebno u Turskoj, Bugarskoj i Srbiji, koja je, na severu ograđena žicom, postala čep interkontinentalne migracije.
"Ovo je druga vrsta problema od onog koji smo imali prošle godine. Ovo sad podrazumeva statiku , podrazumeva snažnu finansijsku podršku za sve ove servise počev od hrane, smeštaja do socijalnog zbrinjavanja. Obuća, odeća koja mora da se obezbedjuje ovim ljudima", kaže direktor Centra za zaštitu i pružanje pomoci tražiocima azila Radoš Đurović.
Kao i zdravstvena zaštita i psihološka pomoć, posebno najranjivijima - deci. Prepušteni sami sebi, na pragu Evrope, ali i dalje daleko od budućnosti koja je na dohvat ruke.
Izvor: N1
