Izvor: Blic, 13.Maj.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Deca ljudi
Postoje stvari o kojima se ne može govoriti, pametovati, gde ostaje samo užasnuto ćutanje. Za ono što su učinila ona dva bića koja su do smrti tukla, masakrirala i silovala trogodišnju devojčicu koju je jedno od tih rodilo može se samo reći da je ljudski sud učinio što je mogao. A to je jedan od slučajeva kada čovek pomisli da uistinu mora da postoji večita paklena vatra u kojoj takvi stvorovi treba da gore.
Ali deca na različite načine mogu biti žrtve odraslih. Ne samo >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << što bivaju žrtvom nasilja, već često bivaju uključena u spiralu ljudskog nasilja. Pre neki dan, posle mnogo pritiska od strane Unicefa, vlada u Čadu je potpisala sporazum po kojem će iz svoje armije demobilisati decu. Procene su da u sastavu vladinih trupa, ali i pobunjenika koji se protiv nje bore, ima nekoliko stotina dece.
Jedan predstavnik vlade se žalio kako oni decu ne mobilišu namerno već da im se podmeću lažne krštenice. Zanimljivo objašnjenje budući da je priličan broj njih starosti između osam i jedanest godina.
Poneseni svojim idejama, ako hoćete i idealima, ljudi lako zaboravljaju da deca-ratnici jesu jedna od najstrašnijih tragedija rata. Nije li i kod nas postojalo mnoštvo knjiga i stripova - ko pamti Mirka i Slavka znaće dobro na šta mislim - koji su o dečijem ratovanju govorili kao o slavnoj, blistavoj stranici istorije, a ne o bolnoj povesti nad kojom se može samo zaplakati.
Godine hiljadu dvesta i neke jednom desetogodišnjem francuskom pastiru prikazao se Hrist i dečak je shvatio da treba da povede krstaški rat dece koja će osloboditi Jerusalim od nevernika. Rezultat je bilo jedno od najsumanutijih religioznih ludila u istoriji - za dečkom je krenulo nekih trideset hiljada dece ubeđenih da će samom svojom pojavom potući neprijatelja. Sličan pokret se javio i u današnjoj Nemačkoj, te je sve zajedno, po procenama istoričara, učešće uzelo oko pedeset hiljada dece.
Do Jerusalima, naravno, nisu dospeli ali do Bliskog istoka najvećim delom jesu. U evropskim lukama sačekali su ih trgovci koji su im obećali prevoz, ukrcali ih na brodove i prodali kao roblje.
Nije to bio ni prvi ni poslednji put da je nečiji iskreni zanos bio dobro unovčen, ali svakako jeste jedan od najstrašnijih primera. Ni odrasli se dobro ne snalaze kada treba da razlikuju iskrene i lažne zanose, nakazne obmane od vrednih ideala. Takvog izbora, takvih kolebanja decu treba poštedeti.
Svet u kojem živimo jeste pun i opasnosti i zla. Naivno je i pomisliti da ikoga od toga možemo u potpunosti sačuvati. Ali možemo se makar truditi.
A o onima koji su deo toga zla nemoguće je govoriti, oni se moraju onemogućiti.
