Izvor: RTS, 19.Nov.2008, 15:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Deca ćute o nasilju koje trpe
Više od 70 odsto dece u Srbiji trpi neki oblik fizičkog nasilja, pokazuju istraživanja. Gotovo dve trećine dece doživelo je nasilje u školi. U svetu i kod nas obeležava se Svetski dan prevencije zlostavljanja i zanemarivanja dece.
Deca ćute o nasilju koje trpe od svojih najbližih. Teško se odlučuju da govore i kada ih maltretiraju drugovi ili nastavnici u školi.
Posebno zabrinjava podatak da je čak dve trećine dece doživelo nasilje od svojih vršnjaka. >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << Najugroženija su deca: iz siromašnih porodica, deca ometena u razvoju kao i romska i deca izbeglih lica.
Samo u Incest trauma centru nedeljno se prijavi desetak slučajeva seksualnog zlostavljanja. Najčešće je dete poznavalo počinioca, a u skoro 80 odsto slučajeva nasilje se dogodilo u porodici.
Od petoro dece koja su bila seksualno zlostavljana, četiri su devojčice, a nasilje su trpele i više od šest godina.
U Institutu za mentalno zdravlje formiran je Odsek za psihijatrijsku procenu i tretman zlostavljene i zanemarene dece, u kome se svake godine u proseku registruje preko sto novih slučajeva.
Njihovi podaci govore da je najzastupljenije emocionalno nasilje, potom fizičko i seksualno zlostavljanje, a neretko se kod jednog deteta registruje više vrsta zlostavljanja.
Međutim, prema mišljenju stručnjaka porodica je ključ za rešenje mnogih problema. Ukoliko je to moguće, čak i u slučajevima nasilja, kažu treba uticati na poboljšanje odnosa u porodici i da maloletnik ostane da živi sa svojom porodicom.
Dokumentarni film o zlostavljanoj deci
Da bi skrenuo pažnju na taj veliki problem Incest trauma centar snimio je dokumentarni film pod nazivom "Novo je da sam bila zlostavljana", sa potresnim svedočenjima žrtava.
Iskustva osam žena koje su se odvažile da govore o dugogodišnjem seksualnom zlostavljanju u detinjstvu u filmu prikazuju glumice, koje su prethodno videle autentična svedočenja žrtava.
Podaci Incest trauma centra pokazuju da je u 39 odsto slučajeva zlostavljač biološki otac, a u 14 očuh ili hranitelj. Da bi se problem rešio neophodno je javno govoriti o zlostavljanju, smatraju autori filma.
Posledice seksualnog zlostavljanja su trajne. Deca koje dožive nasilje povlače se u sebe, gube poverenje u okolinu, uzimaju drogu a neretko izvrše i samoubistvo.
Nijedna žena, koja je svedočila u filmu, ne može krivično da goni svog zlostavljača, jer seksualni delikti zastarevaju. Upravo je to još jedan problem na koji ukazuju autori filma.
