Izvor: Blic, 27.Feb.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Debljina kao bolest
Debljina kao bolest
Ako uz normalnu ishranu dobijate kilograme, onda je verovatno u pitanju neka bolest ili poremećaj, kao što je zadržavanje tečnosti.
Organizmu treba određena količina energije da bi nadoknadio kalorije potrošene na svakodnevne aktivnosti. Kad trošite više nego što unosite ishranom, organizam je prisiljen da koristi zalihe nakupljene u mišićima i masnom tkivu, pa tada mršavite. Ako je broj kalorija koje ste uneli hranom veći od potrošene >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << energije, višak se taloži u obliku masnih naslaga i dolazi do povećanja telesne mase.
Istraživanja su utvrdila da se žene i muškarci različito goje: muškarci su skloni nakupljanju sala na stomaku, a kod žena se masnoća češće taloži na bokovima i bedrima zbog delovanja ženskih hormona, posebno estrogena.
Neki poremećaji u organizmu i uz uravnoteženu ishranu, primerenu polu, godinama i načinu života, dovode do gojaznosti. Bolesti koje izazivaju značajno povećanje telesne težine su posledica promene metabolizma, poremećaja hormona i tumora.
Kriva je štitna žlezda?
Najčešće su to bolesti povezane s radom štitnjače, male žlezde u dnu vrata, ispred dušnika. Zahvaljujući proizvodnji nekih hormona, među kojima su T3 i T4, ova žlezda može da drži pod kontrolom brojne hemijske reakcije u organizmu.
Najčešći uzroci usporenog metabolizma i povećanja težine su posledica smanjene proizvodnje hormona štitne žlezde (hipotireoza) ili upale štitne žlezde (tireoiditis), koja može da bude izazvana virusom ili bakterijom ili napadom prirodnoga odbrambenog sistema organizma (autoimuni tireioditis).
Hormonske promene
Brzo i iznenadno povećanje telesne težine može da bude posledica bolesti nekih žlezda, poput nadbubrežnih ili polnih.
Nadbubrežne žlezde nalaze se iznad bubrega, a proizvode hormone važne za metabolizam, poput kortizola i aldosterona. One deluju i na nervni sistem, koji kontroliše brojne aktivnosti drugih žlezda, koje proizvode adrenalin i noradrenalin (važni za apsorpciju masnoća, šećera i belančevina).
Kad polne žlezde, testisi kod muškaraca i jajnici kod žena, proizvode previše hormona, dolazi do povećanja težine jer oni utiču na iskorišćavanje hranljivih materija.
Zadržavanje tečnosti
Određeni poremećaji mogu da izazovu oticanje samo nekih delova tela. Dolazi do zadržavanja većih količina tečnosti, koja bi se u normalnim okolnostima izlučila mokraćom. Na primer, neke bubrežne bolesti izazivaju oticanje nogu, a u slučaju ciroze jetre tečnost se skuplja u stomaku.
Oprezno s lekovima
Gojaznost mogu da izazovu i neki lekovi, na primer kortizon, koji se koristi za lečenje upale i alergijskih reakcija, benzodijazepin protiv teskobe i depresije, neuroleptici za lečenje poremećaja u ponašanju, poput šizofrenije, neki antibiotici, oralna kontracepcijska sredstva, koja se koriste za kontrolu rađanja, ali i za lečenje hormonalnih poremećaja i akni. Kobne posledice
Povećanje telesne težine nije samo estetski nego i zdravstveni problem. Može da uzrokuje brojne bolesti. Gojazni muškarci skloniji su infarktu, imaju visok krvni pritisak i probleme s organima za disanje. Žene više pate od problema izazvanih lošom cirkulacijom krvi, poput proširenih vena, što je posledica gubitka tonusa ćelija krvnih sudova.
Problemi s kostima i zglobovima, posebno kolena i nogu, javljaju se i kod muškaraca i kod žena jer prekomerna težina opterećuje kostur, deformiše ga i slabi.
CDC/BT
