Izvor: Blic, 16.Maj.2003, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Debeo svaki treći
Debeo svaki treći
Svetska zdravstvena organizacija je 21. vek proglasila vekom epidemije gojaznosti, a prevelika težina zvanično je proglašena bolešću. Nažalost, Srbije se poslednjih godina približila svetskim rekorderima po procentu gojaznih, poput SAD i Kanade, i nalazi se među prvih deset na svetu - kaže za 'Blic' dr Jagoda Jorga iz Instituta za higijenu i medicinsku ekologiju Medicinskog fakulteta u Beogradu.
Prema poslednjim podacima Zavoda za zaštitu >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << zdravlja, u Srbiji od gojaznosti pati 37 odsto odraslih stanovnika, od čega je čak 17 odsto patološki gojazno. Svako deseto dete staro od sedam do 19 godina takođe se smatra gojaznim. Direktor Zavoda profesorka Ivanka Gajić kaže za 'Blic' da čak osam od 10 stanovnika Srbije starosti od 55 do 60 godina pati od ove bolesti, a najviše ih je u Vojvodini.
Zbog viška kilograma u Srbiji i Crnoj Gori najugroženija su deca od osam do 12 godina, kao i populacija između 40 i 60 godina, potvrđuje za 'Blic' stručnjak za nutricionizam dr Ljubomir Pfaf.
- Neadekvatna ishrana i fizička neaktivnost su direktni uzročnici gojaznosti, što je naročito izraženo kod dece. Nažalost, u našem narodu i dalje vlada mišljenje da je samo gojazno dete zdravo dete. Te navike se teško menjaju - kaže dr Pfaf i napominje da je mlad organizam najugroženiji, jer teško podnosi nepravilnost u ishrani.
- Prema istraživanju iz 2000. godine, obavljenom na uzorku od 3.650 beogradskih mališana, svako peto dete od sedam do 14 godina pati od viška kilograma. Ranije je bilo nezamislivo da se starački tip šećerne bolesti javlja i kod dece. Usled hroničnog oboljevanja od ovog tipa šećerne bolesti ta deca mogu da imaju i problema sa očima, udovima, mišićima - kaže dr Jorga.
Prema njenom uverenju, povišeni broj kilograma prvenstveno je posledica konzumiranja brze hrane, grickalica i uopšte hrane prebogate masnoćama i šećerima, ali i fizičke neaktivnosti.
- Brza hrana se postepeno napušta svuda u svetu, naročito na Zapadu, pošto je najveći i najmasovniji uzročnik gojaznosti - kaže i dr Pfaf. Kada je u pitanju lečenje, on preporučuje prirodan način - redukovanje ishrane i usaglašavanje energetskih potreba, uz fizičku aktivnost. 'U tom slučaju u organizam se unosi samo onoliko hrane koliko organizam potroši tokom dana. Ali, nije problem gojaznosti samo smanjiti težinu, poenta je uraditi to, a da organizam ne trpi', dodaje on.
Istraživanja su pokazala da razne dijete i preparati daju samo trenutne rezultate, a na duži period težina se vraća. To se događa zbog velikog gubitka tečnosti u organizmu, ali ne i masnog tkiva.
Jedan od trikova koji preporučuju lekari je zavaravanje gladi, pošto impuls sitosti putuje iz želuca do mozga oko 20 minuta. Ako pojedete supu i napravite pauzu od 10 minuta, a potom nastavite s jelom, poješćete mnogo manje hrane, a bićete siti.
- Svi preparati koji se nude za lečenje gojaznosti registrovani su kao pomoćno sredstvo. Imaju trenutni efekat i ubrzavaju varenje, tako da se ne svari sva uneta hrana, a organizam je brže odstrani. Lek protiv gojaznosti, nažalost, ne postoji. Ko ga bude pronašao, dobiće Nobelovu nagradu - tvrdi dr Pfaf.
Kada je reč o tzv. kalorijskim bombama, dr Jagoda Jorga kaže da se ne radi toliko o vrsti hrane, koliko o načinu na koji se sprema.
- Popularni fast fud je hrana pripremljena na takav način da čovek može lako da je sažvaće i proguta. To su hamburgeri, slično spremljeni sendviči, čipsevi i druge grickalice, koji mogu da se pojedu bukvalno u jednom zalogaju. Takva hrana je obogaćena aditivima i mastima koje malo koštaju, a imaju visoku kalorijsku vrednost. Zbog toga se ta hrana okrivljuje za epidemiju gojaznosti, a slično je i s napicima. Svako ko popije litar osvežavajućeg gaziranog pića, s nogu i na brzinu, već je uneo 500 do 600 kalorija - objašnjava dr Jorga. N. Janković Briga za zdravlje i dobar ukus poslanika
U želji da napravi reportažu iz restorana Skupštine Srbije i čitaocima prenese koliko narodni poslanici jedu i piju u toku jednog zasedanja, 'Blic' je zatražio dozvolu od Ljiljane Zobenice, direktora Uprave za zajedničke poslove republičkih organa, u čijoj je nadležnosti rad skupštinskog restorana. Nažalost, Zobenica to nije dozvolila.
- To prelazi granice dobrog ukusa. Nije bitno šta ko jede i pije - rekla nam je Zobenica. Inače, 'Blic' je tražio dozvolu za reportažu još pre mesec dana, što je tada odbijeno obrazloženjem da 'nije pravo vreme, jer je u toku vanredno stanje', uz obećanje da će to biti dozvoljeno kasnije.
Bez obzira na ocene Zobenice, redakcija 'Blica' smatra da ova tema ne prelazi granicu dobrog ukusa, te da je od velike važnosti za javnost. Posebno zbog toga što je nedavna akcija merenja nivoa šećera u krvi poslanika u Skupštini Srbije pokazala da poslanici zbog jače ishrane imaju blago povišeni nivo šećera u krvi. Tada je predsednik Dijabetološkog saveza SCG Rodoljub Živković upozorio poslanike da umanje broj obroka, da porcije u skupštinskom restoranu smanje na trećinu, da jedu samo jedno parče hleba, a ne celu korpu. Živković je pozvao narodne poslanike da zaborave na jabuke u šlafroku, krempite, šampite, suve pite i ostale poslastice, zbog kojih su svojevremeno poslanici pisali peticiju, zahtevajući bogatiji izbor.
Pošto poslanici predstavljaju narod čijom su voljom izabrani, onda i za njihovu ishranu postoji posebno interesovanje. 'Blic' se zalaže za to da poslanici na početku svog mandata, pored obelodanjivanja imovinske karte, prijave i telesnu težinu. E. B. Jednostavan način da se izračuna idealna težina
Za većinu osoba postoji veoma jednostavna formule za izračunavanje idealne težine. Do nje se dolazi kada muškarci od svoje visine oduzmu 100, a žene 110.
Težina veća za 10 odsto je povišena težina, a preko ove granice je u pitanju gojaznost. U cilju prevencije gojaznosti vrlo je važno da svako od nas zna kolika mu je normalna težina. Čovek s najvećom zabeleženom težinom bio je Englez Viljem Kenmbel koji je umro u 22. godini života, 1978. godine, a imao je 340 kilograma. Gojaznost uzročnik smrtonosnih bolesti
Od 20 najvećih rizika po zdravlje gojaznost je na 10. mestu. Najveći uzročnici smrti u svetu su neuhranjenost, nebezbedan seks, visok krvni pritisak, duvan, alkohol, zagađena voda, sanitarni uslovi i higijena, nedostatak gvožđa, zagađenost u zatvorenom prostoru, visok holesterol i gojaznost.
Pored toga što predstavlja estetski nedostatak, gojaznost uzrokuje i oboljenja srca, hipertenziju, moždani udar i dijebetes, gojazni često oboljevaju i od kamena u žučnoj kesici, degenerativnih promena na zglobovima, proširenih vena...
Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, povećana težina od 20 odsto u odnosu na normalnu uvećava rizik smrtnosti za 25 odsto, a težina od 30 odsto čak za 42 procenta.
