Izvor: RTS, 21.Nov.2012, 13:53 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Debata o Hagu, ispravljanje nepravde
Zakazivanje rasprave o ulozi i učinku međunarodnih krivičnih tribunala podrazumeva dobru pripremu Srbije i obezbeđivanje diplomatske podrške, smatra direktor Centra za novu politiku Vladimir Todorić. Rasprava važna za uklanjanje istorijske i državne štete nanete našem međunarodnom ugledu, istakao Todorić.
Direktor Centra za novu politiku Vladimir Todorić smatra da je odluka predsedavajućeg Generalne skupštine Ujedinjenih nacija Vuka Jeremića da sazove raspravu >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << o ulozi i učinku međunarodnih krivičnih tribunala važna jer će se tako ispraviti jedna istorijska i državna šteta naneta našem međunarodnom ugledu.
"Pitanje je da li se bilo šta trebalo preduzeti posle ovakve presude. Nikada takav nivo konsenzusa nije bio prisutan u srpskom društvu kao što je to bilo povodom presude – svi su mislili potpuno isto i sada je pitanje gde o tome treba da se razgovara. O tome ne možemo razgovarati u institucijama Evropske unije", rekao je Todorić gostujući u jutarnjem Dnevniku RTS-a.
Kako ističe, iluzorno je očekivati da će Savet bezbednosti zakazati hitnu sednicu o tome.
"Zato se postavlja pitanje gde o tome razgovarati i da li je to tabu tema ili je to sramota koju treba samo strpati ispod tepiha", kaže Todorić i dodaje da je to ujedno i minimum i maksimum koji Srbija može u ovom trenutku da uradi.
"Siguran sam da bi oni koji zameraju Vuku Jeremiću zbog toga što je on inicirao javnu debatu, u suprotnom rekli zašto smo ga tamo i poslali ako ne može ništa po ovom pitanju da preduzme", kaže direktor Centra za novu politiku.
Govoreći o tome kakav položaj Srbija treba da ima pred samu raspravu u aprilu, Todorić je istakao da debata treba dobro da se pripremi i obezbedi diplomatska podrška, a "na neki način rasprava je već počela u ponedeljak, u diplomatskim i u akademskim krugovima".
"Kada je reč o diplomatskoj strani, sve zavisi koliko naša zemlja odredi da može da ide daleko po ovom pitanju. Minimum je samo da se završi ta javna debata, da se podeli predsedničko saopštenje, ali ukoliko bude postojao visok nivo saglasnosti među državama Ujedinjenih nacija, može da se inicira rezolucija u Generalnoj skupštini koja bi trebalo da rezultira pritiskom na Savet bezbednosti", smatra Todorić.
"Ljudi ne treba da očekuju da ćemo mi sada ukinuti Tribunal, da ćemo da poništimo presude, ali ovde je u pitanju ne samo osećaj moralnog zadovoljenja zbog nanete nepravde nego je u pitanju jedna istorijska i državna šteta koja utiče na naš međunarodni ugled pre svega, ali je bitno i za presudu u Međunarodnom sudu pravde.
O reviziji postupka
Međunarodni sud za bivšu Jugoslaviju ne treba da se bavi pitanjima državne odgovornosti – da li je Hrvatska imala pravo na "Oluju", da li su Srbi u Hrvatskoj imali pravo na samoopredeljenje – već bi trebalo da se bave samo pojedinačnom odgovornošću za pojedinačne zločine - ko je u akciji "Oluja" pobio sve te civile.
Ima mnogo pitanja i sa naše strane – ko je te ljude u Krajini i gurnuo u rat, ali sva ta pitanja koja mi imamo nisu za Međunarodni sud pravde.
Povodom izjave savetnika Serža Bramerca, Frederika Svinena da Tužilaštvo neće tražiti reviziju odluke Apelacionog veća, koje je oslobodilo hrvatske generale i da takva mogućnost postoji samo u teoriji, Todorić kaže da je moguće ako već postoji u teoriji.
"To se desilo u slučaju Šljivančanina. Mi znamo koliko smo bili izloženi pritisku i Suda i nekih država članica Evropske unije oko pojedinih pitanja saradnje, a videli smo da Unija nije insistirala oko topničkih dnevnika za Hrvatsku, videli smo da su oni ostali neisporučeni. U teoriji, to bi mogao biti dokaz da se započne revizija postupka", objašnjava Todorić.
Ali sada kada je Hrvatska pred vratima Evropske unije, on smatra da takav pritisak EU nije realan.
Odgovarajući na pitanje koliko bi ishod debate mogao da ima uticaja na odluku Međunarodnog suda pravde kada je reč o tužbama za genocid, Todorić očekuje veliki međunarodni pritisak da se dotična rasprava preda UN.
"Postoji mnogo problema koje je napravio Sud za bivšu Jugoslaviju o čemu govore ljudi koji su radili u tom Sudu prvenstveno Karla del Ponte. Setimo se Nasera Orića, "žute kuće", izgubljenih dokaza. Videćemo šta će biti sa Ramušom Haradinajom 29. novmbra", kaže Todorić i dodaje da je, na kraju krajeva, statistički vidljivo koliko je koja strana godina dobila.
Direktor Centra za novu politiku zaključio je da međunarodna javnost treba da bude upoznata sa svim tim činjenicama.
