Izvor: Danas, 13.Sep.2014, 18:26 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Debata je u interesu svih /6
2) Doneti sveobuhvatni pravno obavezujući akt koji bi se ticao procesa usklađivanja, i to od faze pripremnih radova na nacrtima zakona do faze nadzora nad primenom usvojenog zakonodavstva.
Ova preporuka bi se, verovatno manje uspešno, mogla ispuniti i izmenama nekih od već postojećih akata i doslednom primenom onih koji se mogu smatrati odgovarajućim. Kako smo pokušali da objasnimo u 4. delu ovog serijala tekstova, kada je u pitanju usklađivanje sa pravom EU, trenutni institucionalni >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << mehanizam često deluje kao raštimovani orkestar, gde svaki izvođač svira svoju partituru i veoma malo sluša ostale. Vredi, primera radi, pomenuti član 151, stav 4 Poslovnika NS, koji je u suprotnosti sa Zakonom o ratifikaciji SSP-a, čiji član 72 govori o postupnom usklađivanju, dok odredba Poslovnika ne dozvoljava nikakvu delimičnu usklađenost ili privremenu neusklađenost. Da bi galimatijas bio potpun, Vladin Zaključak o usvajanju obrazaca i metodoloških uputstava za popunjavanje instrumenata za usklađivanje propisa Republike Srbije sa propisima Evropske unije u tački 4-g Izjave o usklađenosti (i, posledično, tački 7-g Tabele usklađenosti) dozvoljava delimičnu usklađenost, odnosno neusklađenost. Dakle, zabuna je potpuna: SSP načelno dozvoljava nešto što Poslovnik NS zabranjuje, ali Zaključak Vlade ipak dozvoljava, pri čemu su ova tri akta po svojoj pravnoj snazi svaki u drugoj hijerarhijskoj kategoriji. Poštovanje samo Poslovnika NS bi dovelo do situacije da se svaki predlog zakona upućen u proceduru protivno članu 151, stav 4 uopšte ne može ni uzeti u razmatranje. Dakle, pre nego što se ozbiljno upustimo u usklađivanje domaćeg prava sa pravom EU, prvo bi pravni sistem Srbije trebalo uskladiti sa samim sobom.
3) Obezbediti stalnu komunikaciju organa izvršne, zakonodavne (i, po potrebi, sudske) vlasti i civilnog društva u postupku sačinjavanja, predlaganja i praćenja primene zakona kojima se domaće pravo usklađuje sa evropskim. Ovo je oblast gde su, u poslednjih nekoliko godina, primetna značajna poboljšanja, ali bi trebalo dalje jačati i efikasnije primenjivati postojeće institucionalne mehanizme i osmišljavati nove. Posebno je značajno motivisati nadležna ministarstva da u svim fazama komuniciraju (međusobno i sa ostalim akterima), dolaze pred nadležne skupštinske odbore, konsultuju javnost, izveštavaju o problemima u sprovođenju normi. Institut javnih slušanja (članovi 83 i 84 Poslovnika Narodne skupštine), kada bi se još intenzivnije primenjivao, pruža ogromne mogućnosti u cilju „pribavljanja informacija, odnosno stručnih mišljenja o predlogu akta (…), razjašnjenja pojedinih rešenja iz predloženog ili važećeg akta, razjašnjenja pitanja značajnih za pripremu predloga akta“. Naravno, spremnost i sposobnost civilnog društva da pruži odgovarajući doprinos ovom procesu ne zavisi uvek od državnih organa, ali je nesumnjiv interes svih da postoje kvalitetna i sveobuhvatna debata o zakonima i praćenje njihove primene.
4) Sačiniti realističan, na konsultacijama zasnovan novi NPAA i kroz različite aktivnosti zainteresovati javnost za pitanja usklađivanja sa pravom EU. Iako se, kako smo naznačili u prethodnom nastavku, između njih ne može staviti znak jednakosti, postoje brojna preplitanja između procedure pregovaranja o članstvu u EU i procesa usklađivanja zakonodavstva sa evropskim. Upravo ova činjenica predstavlja šansu da se i državni organi i javnost dodatno zainteresuju za transformaciju koju tek treba da pretrpi domaći pravni sistem. Usklađivanje nacionalnog zakonodavstva sa evropskim se tiče svih nas i često omogućava izbor između više mogućih pravnih rešenja. Ono na šta se ne možemo požaliti jeste da nema dovoljno (pozitivnih i negativnih) iskustava drugih država. Naše je da slušamo tuđa iskustva, pravimo sopstvene izbore i prilagođavamo ih stalno izmenjivim okolnostima. I da pokušamo da, ne ponavljajući tuđe greške, u svom pravnom i institucionalnom dvorištu sami napravimo dovoljno reda. Ovaj serijal tekstova je bio skroman i dobronameran pokušaj da se tom cilju doprinese. (Kraj)
