Izvor: B92, 24.Maj.2023, 08:36

Davanje organa: Srbija kaska u širenju mreže davalaca organa

U Srbiji se obavljaju presađivanja srca, jetre i bubrega, ali poslednje tri godine urađena je tek 21 transplantacija organa.

Subota je, osam sati ujutru.

Umesto u parku sa detetom, Ivani Jović vikend počinje u sobi u kojoj je medicinska oprema brojno nadmoćnija nad igračkama.

Pre nekoliko meseci, igračke su u ovoj sobi zamenile maske, igle i veliki aparat za dijalizu.

Od njene 17. godine, Ivanini bubrezi ne rade kako bi trebalo.
>> Pročitaj celu vest na sajtu B92 <<
Jedan bubreg joj je izvađen pre nekoliko godina, a drugi minimalno funkcioniše, i Ivana već dve godine, svakog drugog dana, mora da bude na dijalizi.

Poslednjih meseci ne ide u bolnicu, već tretman obavlja kod kuće.

"Dijaliza je dobra jer te održava u životu, ali njegov kvalitet nije zadovoljavajući, pogotovo što danas postoji transplantacija koja i poboljšava kvalitet života i produžava život", priča 35-godišnjakinja za BBC na srpskom, dok je medicinska sestra priprema za još jedan tretman.

Svaka dijaliza traje pet sati.

Vreme Ivani ovog puta prekraćuje vest da je u Srbiji urađena još jedna transplantacija.

"Evo, piše majka dečka iz Vojvodine, on je upravo dobio organ. Stvari su krenule", priča Ivana ushićeno.

Pogledajte video:

Postoje dva tipa donacije organa - sa živog i sa preminulog davaoca.

"Kod živog doniranja organa najčešće se uzimaju parni organi bliskog srodnika, bilo po bočnoj, bilo po vertikalnoj liniji", objašnjava dr Vladimir Resanović, koordinator Centra za transplantaciju Univerzitetskog kliničkog centra Srbije, za BBC na srpskom.

U tom slučaju roditelji mogu da daju organe deci, deca roditeljima, kao i braća i sestre međusobno.

Ipak, mora da postoji podudarnost, pa se rade brojne procedure i pregledi, kako bi se utvrdilo da je organ kompatibilan.

Ivana Jović je oboljenje bubrega nasledila od majke, kojoj su zbog toga presađeni ovi organi.

Ivanini roditelji su preminuli, a sestra joj nije mogući davalac.

Preostaje joj mogućnost kadaverične donacije - da organ dobije od nekog ko je doživeo moždanu smrt.

Transplantacija organa sa preminulog davaoca se radi posle dokazivanja moždane smrti.

"Moždana smrt je zapravo prava smrt. Srčani zastoj koji se manifestuje prekidom srčanog rada nije smrt i moguće je primenom reanimacionih procedura uspostaviti ponovo srčanu akciju", objašnjava doktor Resanović.

Kada nastupi moždana smrt, ona predstavlja nepovratno oštećenje mozga i njegove funkcije.

"Kod pacijenata kod kojih postoji nepovratno i nepopravljivo oštećenje mozga bilo usled povrede ili spontanog krvarenja, organi poput srca, bubrega i jetre nastave da funkcionišu jedan kraći vremenski period", dodaje on.

Moždana smrt nastupa pre gubitka funkcije drugih organa, pa tako postoji mogućnost da se presade pacijentu.

Broj takvih smrti je mali, "tri promila, odnosno tri smrti od hiljadu", pa je samim tim, mali i broj potencijalnih davalaca organa, objašnjava doktor Resanović.

"Da bi se utvrdila moždana smrt, potrebno je da dijagnozu postave tri lekara specijaliste - neurohirurg, anesteziolog i neurolog".

Pogledajte i ovaj video:

Ljudi koji su doživeli moždanu smrt potencijalni su davaoci organa.

"Kada primimo pacijenta koji ima masovno krvarenje u mozgu, moždanom tkivu, ili je doživeo neku traumu, ni u jednom trenutku ne možemo da znamo da li će sa sigurnošću preživeti.

"Ako nastupi ono što niko od nas ne želi, a to je moždana smrt, u takvoj situaciji samo oni pacijenti koji su izuzetno dobro i kvalitetno lečeni, kod kojih su vršene adekvatne analize, mogu da budu razmatrani kao potencijalni davaoci organa", kaže doktor Resanović.

Međutim, postoje brojna zdravstvena ograničenja, "pre svega, pacijent ne može da ima malignu bolest, niti da je lečen od nekog maligniteta", objašnjava.

HIV, hepatitis i druge virusne infekcije takođe su kočnica za davanje organa.

"Proveravamo da li preminuli ima prisustvo bakterija i gljivica, moramo slikati pluća da vidimo da nije razvio pneumoniju, radimo ultrazvuk trbuha, vidimo kakvi su ti organi, da li su adekvatni ili ne.

"Sve to uporedimo sa postojećim biohemijskim analizama. Pored svega toga, ispitujemo i na prisustvo drugih virusa. Testiramo svakog mogućeg donora na kovid, radimo PCR test i druge preglede", kaže Resanović.

Prema važećem zakonu, svako ko ne želi da bude potencijalni davalac organa, mora da se izjasni i bude upisan u bazu Uprave za biomedicinu pri Ministarstvu zdravlja.

"U Registru nedavalaca ljudskih organa i tkiva koji vodi Uprava za biomedicinu se nalazi 407 lica", navodi se u odgovoru Ministarstva zdravlja BBC-ju.

Svi koji nisu u toj bazi nisu automatski mogući davaoci, ali bi mogli da postanu ukoliko Skupština Srbije usvoji izmene i dopune Zakona o presađivanju ljudskih organa i Zakona o ljudskim ćelijama i tkivima, koje je početkom maja 2023. usvojila Vlada Srbije.

Od 2009. do 2018. državljani Srbije koji su hteli da budu davaoci organa, mogli su da se prijave i dobiju donorsku karticu.

Sve do ukidanja ovog procesa uvođenjem novog zakona 2018. potpisano je oko pola miliona donorskih kartica, podaci su Ministarstva zdravlja.

Kartice su tako postale nevažeće, a samim tim i automatski pristanak o doniranju onih koji su ih potpisali.

Prema trenutnim procedurama, ukoliko osoba nije izjavila da ne želi da bude donor, sprovode se složeni medicinski testovi i dijagnostika, objašnjava doktor Resanović.

Prema najavljenim izmenama, svi državljani Srbije biće potencijalni davaoci organa, a oni koji to ne žele, moraće da se izjasne i registruju, kao i do sada.

Dijaliza je postupak uklanjanja otpadnih produkata i viška tečnosti iz krvi kada bubrezi prestanu da rade pravilno.

Često predviđa preusmeravanje krvi u mašinu za čišćenje.

Bubrezi filtriraju krv, uklanjajući štetne otpadne proizvode i višak tečnosti, pretvarajući ih u urin koji se izbacuje iz tela.

Zašto se radi dijaliza?

Ako bubrezi ne funkcionišu kako treba, na primer, zbog uznapredovale hronične bolesti tog organa, oni možda neće moći pravilno da očiste krv.

Otpadni proizvodi i tečnost mogu da se nagomilaju do opasnih nivoa u telu.

Ako se ne leči, može se pojaviti niz neprijatnih simptoma i na kraju, dovesti do smrti.

Dijaliza filtrira neželjene supstance i tečnosti iz krvi pre nego što se to desi.

Izvor: NHS

Pogledajte i video o ženi sa dve dijagnoze raka:

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Izvor: BBC News na srpskom

Nastavak na B92...