Izvor: Press, 01.Nov.2013, 14:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Darko Bajčetić: Kako smo kupili "Futuru plus"
Ono što smatra najvećim uspehom je da su dve najveće svetske kompanije u proizvodnji hrane „Nestle“ i „Dr Oetker“ doveli da proizvode u Srbiji. Dalji profesionalni put nastavio je u maloprodaji i distribuciji, investirajući kapital u „Štampu“ a zatim i u „Futuru plus“, dve neprofitabilne kompanije koje su bile na rubu propasti.
Povodom raznih priča i spekulacija o kompaniji „Centro štampa holding“ (CŠG) predsednik „Holdinga“ je odlučio da za najnoviji broj >> Pročitaj celu vest na sajtu Press << nedeljnika Pečat ispriča istinu o tome kako su kupili „Štampu“ i o potraživanja prema „Futuri plus“.
Kompanija „Centro štampa holding“ se do sada nije medijski eksponirala. Koji je povod tome da ste ipak pristali na razgovor?
- Do sada smo ćutali jer smo bili koncentrisani na posao, u isto vreme smo radili restrukturiranje i razvoj što su dve gotovo nespojive stvari u ovako velikim i kompleksnim sistemima. Uradili smo jako mnogo, što naši rezultati i govore. Više ne možemo da ćutimo, pogotovo posle činjenice da su nedavno pojednici zarad sopstvenih interesa pokušali da uvuku kompaniju od 4.000 ljudi u razne i potpuno nezamislive političke intrige i priče, svojatajući kompaniju i dovodeći je u kompromitujući položaj, što je potpuno neodgovorno i nedopustivo. Mi se bavimo biznisom, a ne politikom i intrigama.
Kupovina „Štampe“, a potom i potraživanja „Future plus“ je svakako bio veliki poslovni rizik imajući u vidu tadašnju situaciju u tim kompanijama.
- Bili smo svesni rizika, ali smo videli potencijal i tržišni prostor kao i potrebu za jednim novim kvalitetom kroz uređenje tržišta u ovoj oblasti i postavljanje novih standarda. Verujemo da investiranje i primena biznis koncepta uz ogroman trud i entuzijazam koji imamo, mogu prevazići mnogobrojne probleme koje su ove kompanije imale. Nismo ni slutili kroz šta ćemo sve proći na ovom putu.
Vaš prvi potez bio je kupovina „Štampe“?
- Štampu smo kupili 2011. godine od privatne nemačke kompanije „WAZ MEDIEN GRUPPE“ za pet miliona evra 100 odsto vlasništva, u trenutku kada su se povlačili sa srpskog tržišta. „Štampa“ je imala jako loše finansijske rezultate, ušla je u blokadu, „WAZ“ nije hteo više da finansira gubitke, koji su u 2009. iznosili minus nešto više od 2,5 miliona evra u 2010. godini, nešto više od minus 6,5 miliona evra a u 2011. godini, nešto više od minus 7,5 miliona evra ( zvanični podaci iz APR-a).
Kako ste se odlučili i za „Futuru Plus“?
- Što se tiče „Future plus“, Vlada Republike Srbije je dve i po godine preko „Telekoma“ finansirala i održavala „Futuru plus“ i tražila investitora koji bi pokušao da oživi taj tržišni segment, a niko nije bio zainteresovan. Pošto „Futura plus“ nije bila održiva kao takva, tek kada se ukazala mogućnost da kupimo „Štampa sistem“, pojavili smo se kao zainteresovani za „Futuru plus“ i dogovorili smo se da kupimo potraživanja od „Telekoma“. Posle prvog koraka kupovine „Štampa sistema“ u maju 2011. godine i pošto smo jednom nogom već kročili u ovaj veliki projekat, prethodni dogovori koje smo postigli vezano za „Futuru plus“ nisu više važili i tada počinju naši problemi.
"Futura Plus“ je već sama po sebi bila problem. Trebalo bi očekivati da poverioci pomognu postavljanje tog sistema na noge.
- „Futura“ je bila već dve i po godine pod stečajem, potpuno ojađena i niko na tržištu nije bio zainteresovan da investira u nju. Iako je „Telekom“ hteo da otpiše potraživanja jer niko nije hteo da ih otkupi, kada smo se mi pojavili kao investitor, počinju razni zahtevi i prohtevi koji dovode do iscrpljujućih pregovora koji traju gotovo sedam meseci. Tada počinju da se jaljaju novi zahtevi, ne odjednom, nego jedan po jedan, rukovođeni interesima pojedinaca i ko zna čime, pa dolazimo do potpuno apsurdne situacije. Umesto da dobijemo neki podsticaj ili olakšice, jer rešavamo problem 2.300 zaposlenih, takođe rešavamo „Telekomovo“ finansiranje mesečnih gubitaka u „Futuri plus“ od gotovo 600.000 evra i dolazimo do toga da se od nas traži da za oko 50 odsto udela u „Futuri plus“, koja je u stečaju i ima negativan kapital od 3,6 milijardi dinara, za 880 kioska, koji su danas na jednom mestu a sutra nisu, pritom bez ikakve druge nepokretne imovine i drugih vrednosti, to platimo skoro19 miliona evra, po tadašnjem kursu za otkup potraživanja „Telekoma“ od „Future“. Za nas je u vezi sa „Futurom plus“ postojao strateški potencijal, ali to je svakako bilo previše novca za nešto što nije imalo gotovo nikakvu tržišnu vrednost.
I pored toga ste istrajali u odluci da nastavite?
- Našli smo se tada u nezavidnoj situaciji da moramo da donesemo odluku da li da idemo dalje i prihvatimo sve zahteve vezane za „Futuru plus“ ili da izađemo iz projekta pri čemu bismo ostvarili gubitak od sedam miliona evra već uloženih u „Štampa sistem“ jer je ona kao kompanija sama od sebe profitno neodrživa. Posle sedam meseci pregovora, da ne govorim koliko je to izgubljenog vremena i novca, doneli smo stratešku odluku da prihvatimo poslovni dogovor uz potpunu promenu našeg finansijskog koncepta, čime smo ušli u jednu neizvesnu i finansijski iscrpljujuću priču i postali podložni raznim intrigama i interesnim spekulacijama.
Čime se, u stvari, manipuliše?
- Pored dogovorenih nešto više od 5,5 miliona evra gotovine, koji uključuju i 700.000 evra duga prema izdavačima, od nas je traženo da pokrijemo i spasemo potraživanja u iznosu od 14 miliona evra koja je „Telekom“ u suprotnom morao da otpiše. Zamislite vi sad apsurd da smo nešto što nema nikakvu tržišnu vrednost i što niko nije hteo da kupi dve i po godine, morali da prihvatimo kao obavezu. Ovo smo prihvatili da bismo dobili bar neku prednost, kao što je ugovor o generalnoj distribuciji, ne znajući u tom trenutku da za to treba dodatno da kupimo i distributere. Napred pomenuti iznos od 14 miliona evra, za otkup potraživanja, plaćamo kroz brendiranje velikog broja objekata i pružanje drugih usluga, koje bi za nas predstavljale dragocen izvor prihoda i gotov novac u tekućem poslovanju, jer su u pitanju usluge za koje su zainteresovani drugi klijenti. Pri tome se pojave pojedinci koji spekulišu tako što pogrešno tumače našu kompenzacionu marketinšku obavezu prema „Telekomu“ i smatraju deo vezan za marketinške usluge bezvrednim. Nisu marketinške usluge bezvredne, nego potraživanja „Telekoma“ prema „Futuri“, koja smo mi na kraju morali da otkupimo za velike pare. Da se razumemo, mi ovde za nešto što nije imalo vrednost jer je kompanija bila pod stečajem, bez nepokretne imovine i drugih vrednosti, sa 2.300 zaposlenih, plaćamo živim novcem iz tekućeg poslovanja! Napominjem još jednom, poređenja radi, da je „Štampa“ kupljena od Nemačke kompanije „WAZ MEDIEN GRUPE“ za pet miliona evra za 100 odsto vlasništva, a „Futura plus“, koja je u stečaju, za oko 50 odsto udela, samo za otkup potraživanja preko 19,5 miliona evra.
Cena od 19,5 milona evra za sistem „Futura plus“ nije bila i konačna?
- Da bismo opravdali ovako visoku investiciju postižemo dogovor o Generalnoj distribuciji elektronskih dopuna da bismo obezbedili poslovni ambijent koji pruža bilo kakvu sigurnost i stabilnost. Onda dolazi novi zahtev da investiramo dodatnih 7,4 miliona evra za kupovinu četiri najveće distributivne mreže (Paralela, E Teleserv, Konsing, Lanus) što povećava iznos investicije u „Futuru plus“ na 27,1 milion evra, uključujući i deo koji će se isplatiti izdavačima po izlasku „Future plus“ iz stečaja. Ni to nije sve. Zamislite sad ovo, Ugovor o primopredaji „Future plus“ je bio potpisan 20. 12. 2011, do tog momenta „Telekom“ je bio u obavezi da se brine o „Futuri“, a od trenutka potpisivanja to je bila naša obaveza. Jednim nekorektnim gestom tadašnjeg rukovodstva, nama je ispostavljena faktura za novembar i decembar u iznosu od gotovo 560.000 evra iako tada „Futura“ nije bila pod našom ingerencijom sve do kraja decembra 2011. godine. Time dolazimo do totala od 27,7 miliona evra za oko 50 odsto udela u „Futuri plus“ što je apsurdno, zar ne?
Kompletan intervju s Darkom Bajčetićem možete pročitati u najnovijem broju Pečata.
