Izvor: Politika, 20.Sep.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Danski argument
Redakciju "Politike" posetila su prošlog petka 23 člana Danskog spoljnopolitičkog društva koji su ove jeseni izabrali da u okviru redovnog studijskog putovanja posete Beograd, Podgoricu i Prištinu. Danci su se pokazali kao prijatni, dobronamerni i prilično sofisticirani amateri, koji ni po pitanju Kosova, kao ni po bilo kom drugom pitanju, domaćinima nisu nastojali da nametnu svoje stavove.
Tako bi, na primer, kad bi se diskusija o statusu Kosova zahuktala, samo učtivo izneli da >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Srbija, ako bi izgubila Kosovo, ne bi bila prva zemlja u Evropi kojoj se tako nešto desilo. Teritorije su na ovom kontinentu bezbroj puta menjale vlasnike i nisu poklanjane, već silom otimane, primetili su ljubazno Danci (verovatno aludirajući na stav Skupštine Srbije, odnosno prošlonedeljni naslov sa prve strane "Politike", "Ne poklanjamo teritorije").
Naši gosti su, naravno, u pravu: gubitak teritorije, etničko čišćenje i proganjanje opšta su mesta evropskog istorijskog iskustva. Sila je u Evropi rešila više etničkih sukoba nego posredovanje: čitavi narodi su preseljavani i prekrštavani, njihove crkve spaljivane, a žene obeščašćavane.
Nije li, ipak, cela poenta sa pregovorima o Kosovu upravo u tome da se danas u Evropi umesto sile koriste argumenti? Da smo na početku 21. veka, da tražimo ulaznicu u jedan ekskluzivni, bogati, ali fer i demokratski klub, u kome se članstvo stiče pristajanjem na pravila ponašanja i u kome su međunarodno pravo i pravda iznad sile?
Zato je dvostruko ironično zazvučala preksinoćnja ljubljanska natuknica Kolja Beriše da je u slučaju odlaganja rešenja o nezavisnosti moguća "pobuna" kosovskih Albanaca. Neku ironiju nosi već mesto na kome je pretnja izrečena, kada se setimo da su Slovenci svoju borbu za osamostaljenje počeli upravo odbijanjem da izdržavaju Kosovo. Ne možete imati i evropski standard i priraštaj "trećeg sveta", objašnjavali su nam slovenački političari svoju žurbu da odu iz Jugoslavije.
Ironično je i to što je Beograd skoro optuživan da "zvecka oružjem". Šta god Tomislav Nikolić u žaru politike govorio, njega se danas niko ne plaši. Uostalom, Kondoliza Rajs je pre vrlo kratkog vremena dobila uveravanja da svet ne mora da strahuje od upotrebe srpske vojske, ma kakvo rešenje o Kosovu bilo doneto. Od upotrebe sile strahuju pre svega Srbi na Kosmetu, a zatim i strani vojnici koji tu čuvaju mir i čija je bezbednost vrlo visok prioritet njihovih vlada. Odluka da se sudbina Kosova vrati u vrh evroatlantskih prioriteta doneta je prošle godine upravo u času kada su zapadni mediji javljali da kosovski Albanci upozoravaju svoje zapadne prijatelje kako će, izostane li nezavisnost, "radikalni elementi otpočeti intifadu, očistiti preostalu srpsku populaciju i preneti rat u Srbiju i Makedoniju..."
Nije možda ni čudo da se strah od takvog raspleta pokazao jačim od straha da će se Srbija politički destabilizovati i radikali doći na vlast ako Kosmet dobije nezavisnost.
Ljiljana Smajlović
[objavljeno: 20/09/2006]
