Izvor: Politika, 02.Okt.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Danijelin pogled u svet
Đurđin pored Subotice – Dvanaestogodišnja Danijela Pejić je plavokosa devojčica nežne građe, pred koju je život postavio preteške izazove. Danijeline plave oči više ne vide. Iza njih je ostao svet kakav je bio pre dve godine, kada je posle operacije tumora na mozgu zauvek izgubila vid. Uprkos tome, Danijela se ne predaje i nastavila je da pohađa redovnu nastavu u OŠ "Vladimir Nazor" u Đurđinu, nadomak Subotice.
Nakon hirurškog zahvata, kada je postalo izvesno da >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << se Danijeli neće vratiti vid, njenoj majci Kati Rac Petin predlagali su da je odvede u internat u Zemunu, u specijalnu školu za slabovidu i slepu decu. Majka to nije želela, a osim toga, njena bolest i dalje zahteva stalne kontrole i veliku brigu o zdravlju. Tako je pre dve godine počela zajednička borba Danijele, njene majke i kolektiva škole da se devojčici pomogne da ostane sa svojim drugarima i da se privikne da živi u svetu mraka, a da pri tom savlada gradivo koje uče i njeni vršnjaci.
Pedagog škole Margareta Uršal objašnjava da je zbog mnogih izostanaka Danijela dva puta pohađala četvrti razred. Osim toga, trebalo je privići se na novu situaciju. Zajedno sa Danijelom, Brajevo pismo i snalaženje u prostoru, savladavale su i njena majka i učiteljica Verica Farkaš, a sve ih je tome podučavala Bratislava Grunčić, tiflopedagog i defektolog, i to potpuno volonterski. Štaviše, sama je sebi plaćala putne troškove do Đurđina.
Uz pomoć Bratislave, Danijela i njena učiteljica Verica savladavali su snalaženje u prostoru, i kod devojčice razvijali osećaj u jagodicama prstiju.
Kada su videli kako Daca vredno uči, brzo i sa lakoćom savladava nove zadatke i dobro se snalazi sa Brajevom azbukom, svi su shvatili da je za devojčicu najbolje da ostane sa svojim drugarima.
– Dogovorili smo se da peti razred polaže vanredno, kako bi stigla svoju generaciju. To je od profesora tražilo da svaki iz svog predmeta pripremi deo gradiva koji Danijela treba da savlada. Bila sam jako ponosna na kolektiv, koji je odmah prihvatio novu obavezu samo da se pomogne Daci. Profesorica engleskog joj je čak snimila kasetu sa pauzama za njene odgovore – kaže za naš list direktorica škole "Vladimir Nazor" Ljilja Dulić.
Daci je preostalo da položi ispit iz još tri predmeta, a istovremeno sluša nastavu šestog razreda. Njen razredni starešina Robert Pap kaže da je veoma pažljiva, koncentrisana i da sa uspehom usvaja gradivo.
– Mama mi čita, a onda ja ponavljam ono što mi je pročitala. Ništa mi nije teško, i svaki predmet mi je zanimljiv – kaže Daca, koja kao recitator redovno nastupa na školskim priredbama, a nedavno je u subotičkoj biblioteci nagrađena njena "Pipi Duga čarapa" koju je napravila od plastelina.
– Mama me doprati do škole, a onda mi ovde moji drugovi i drugarice pomognu. Prate me do toaleta, iz učionice u učionicu i do dvorišta za vreme odmora – kaže Daca.
Porodica Danijele Pejić živi veoma skromno, majka je pre nekoliko godina ostala bez posla nakon što je preduzeće "Agroseme" otišlo u stečaj, otac je fizički radnik i obavlja sezonske poslove u poljoprivredi. Tek nedavno, pomoć za Danijelu im je povećana na 14.300 mesečno.
Pre nekoliko dana, direktor Veterinarske stanice "Subotica" Antun Orčić poklonio joj je kompjuter sa posebnim dodatkom koji je namenjen slepim osobama, jer napisani tekst odmah glasno čita. Kada bi uspela da nabavi i skener, mogla bi da školsko gradivo unese u kompjuter koji bi ga potom čitao umesto njene mame.
Direktor Orčić kaže da je sasvim slučajno saznao za Danijelu i njenu sudbinu. Pre nekoliko sedmica Danijela je od Saveza slepih i slabovidih dobila vučjaka, nazvala ga je Roki, koji će uskoro biti dresiran kako bi joj bio vodič. Dacina majka se u seoskoj veterinarskoj stanici raspitivala u vezi sa vakcinacijom psa, i tako je priča o Daci stigla i do rukovodstva Veterinarske stanice.
[objavljeno: ]
