Izvor: Večernje novosti, 04.Maj.2018, 14:16   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Danijel Vu: Žene biju kao muškarci!

Danijel Vu, zvezda serije Into the badlands (AMS), o trećoj sezoni, izazovima, borilačkim veštinama: Naši kostimi su modna remek-dela. Pravljeni su da mi u njima dobro izgledamo, međutim, nepraktični su za borbu KAD je pre tri godine započeo avanturu zvanu Into the Badlands ("U Pustinji smrti"), čiju treću sezonu gledamo četvrtkom u 22.45 na kanalu AMC (Ej-Em-Si), Danijel Vu (43) nije ni sanjao da će ona postati njegov način života. U ekskluzivnom intervjuu za "TV >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << novosti", koji je nastao prilikom posete naše ekipe Dablinu, gde je snimljeno 16 novih epizoda, zvezda filma Tomb Raider kaže da ponekad ima osećaj da ceo dan provede radeći na nekom aspektu ove serije.PROČITAJTE JOŠ: Američka filmska akademija izbacila Kozbija i Polanskog - Na setu sam od 10 do 12 sati. U prikolicu ulazim samo uveče, kad idem da spavam. Ostatak dana moj život je Into the Badlands - otkriva nam holivudska zvezda i majstor borilačkih veština, koji se u roli Sanija obreo slučajno. - U početku, moj angažman u seriji bio je drugačiji. Radio sam kao izvršni producent za borilačke veštine. Nikada nisam ni pomišljao da bih mogao da odigram tu ulogu. Uvek mi je na pameti bio mladić u kasnim dvadesetim godinama. Jasno je da neko čiji će se lik tek razvijati mora da ima i telo koje će biti u skladu sa zahtevima uloge. Tada sam imao 40, i nisam bio siguran da ću sa 48 godina moći da odigram tu rolu.PROČITAJTE JOŠ: "ZAJEČARSKA GITARIJADA": Džabe ulaz, rok kamp i obroci * Zbog čega ste se predomislili? - Kroz kasting je prošlo mnogo sjajnih majstora borilačkih veština, ali bili su loši glumci, i obrnuto. Na kraju se izbor sveo na nekolicinu koji su donekle zadovoljavali kriterijum po oba pitanja. Ipak, producenti nisu bili zadovoljni. Onda su me upitali: "Zašto ti ne bi bio Sani?"LAKŠE JE SNIMITI FILM NEGO SERIJU * PO ČEMU se ovaj projekat razlikuje od ranijih u kojima ste glumili? - Za mene je ovo bilo posebno iskustvo. Prvenstveno zbog toga što ranije nisam radio na TV. Kad snimate film, proces je jednostavan. Dođete na set, odradite svoje scene i prelazite na sledeći projekat. Sa serijama je drugačije. To je proces koji se stalno razvija. Nikada niste završili. Čak i u pauzama između sezona, i dalje ste deo serije. Ako niste u kontaktu sa kolegama, tu su obožavaoci. Oni su uvek željni priče. * Sanija smo upoznali kao nemilosrdnog ubicu. S vremenom, mnogo se promenio. - Ovog puta videćemo ga u novom svetlu. On je sad samohrani otac u nasilnom svetu. Bilo mi je zanimljivo da posmatram taj dualitet njegove ličnosti. S jedne strane, Sani je brutalni ratnik, a s druge nežan i pažljiv otac. Pokušava da učini nešto dobro u okruženju koje mu nije naklonjeno. Doživeli smo ga kao ubicu, u drugoj sezoni videli smo koliko bola može podneti, a sad je vreme da saznamo i da je nekadašnji najbolji Kvinov kosač u stvari - čovek.* Šta nam još donosi treća sezona? - Obogatili smo seriju s mnogo novih likova. Uz njihove, uporedo ćemo razvijati i neke stare životne priče. Snimali smo na raznim lokacijama, među kojima je i Irska. Svaka od njih je na poseban način obojila novi nastavak. Još jedna od važnih stvari je i zajedničko putovanje likova. Oni različitim stazama koračaju ka istom cilju. Tako ćemo negde na sredini sezone imati zanimljiv susret svih junaka. I novih i starih. Na jednom mestu biće koncentrisana snažna energija. Upravo taj sastanak predodrediće dalju radnju. * Scene sa borbama i dalje su zaštitno obeležje vaše serije. Čime ćete nas obradovati u tom pogledu? - Ponuda je ove godine, zaista, bogata. Počevši od izbora oružja. U trećoj sezoni ono je raznoliko jer smo primetili da naša publika voli kad menjamo sredstva kojima baratamo tokom borbi. Tako ću koristiti mač, štap, koplje, sekiru. Sve što mi padne pod ruku. Kad je reč o borbama, u dosadašnjim epizodama bilo je mnogo dobrih. Volim kad su koreografije kompleksne, a uslovi zahtevni. Ipak, baš u novoj sezoni, i to u epizodi koju smo snimali dan pre nego što ste nas posetili, nalazi se i moja omiljena. Oduševiće vas. Borimo se iznad tornja, u vazduhu. Zaista je neverovatno! To je borba koja mi je oduzela dah. Još mi nije jasno kako smo snimili tu scenu. * Kad smo već kod borbi i vaših omiljenih scena, postoji li neki vama posebno drag protivnik iz serije sa kojim volite da ukrstite oružje ili pesnice? - Uvek su mi zanimljive scene između važnih likova. To je borba ličnosti, ne samo odmeravanje fizičke snage. Posebno borbe između Udovice i mene. Dopada mi se i to što serija ne beži od snažnih ženskih likova. To je, čini mi se, njena okosnica. Ona nas upućuje na to da su borilačke veštine linija koja izjednačava muškarce i žene, fizički slabe i jake. Onaj ko ume da se bije ne mora da ima dva metra i tonu mišića da bi pobedio. Zato se to i zove - veština. Takođe, voleo bih da iskoristim priliku da ukažem ljudima na razliku između borilačkih veština i onoga što se danas podrazumeva pod tim izrazom. Mnogi veruju da su kik-boks i MMA borilačke veštine. Međutim, nisu, jer one ne uče ničemu što je plemenito. U sukobu dva borca važno je poštovanje. To je borba dva intelekta, ne samo nabacanih mišića, krvi i znoja. Biti bolji od onog koji poznaje veštine kao i ti, od nekoga ko ih je godinama usavršavao ne za ubijanje već za odbranu. To je prava čast. * Koji su to najveći izazovi sa kojima ste se susreli tokom snimanja serije? - Nije tajna da imamo dublere. Bilo bi suludo očekivati da sve te vratolomije možemo sami da izvedemo. Neke od njih su i opasne po život za ljude koji nisu profesionalci. Ipak, trudimo se da najveći deo scena izvedemo sami. Fizički smo pripremljeni za najteže izazove. Ipak, kretanje u borbi je najteže. Naši kostimi su modna remek-dela. Pravljeni su da mi u njima dobro izgledamo. Međutim, nepraktični su za borbu. Skoro je nemoguće kretati se u njima. Ali - moramo. * A kad je reč o samoj tehnici borbe? - Koreografije su zahtevne. Sada mi treba mnogo manje vremena da ih savladam. Znate, ponekad nam u dva minuta akcije stave čak 15 različitih pokreta. Nije lako sve ih zapamtiti, a kamoli izvesti tačno. I više se i ne trudim da budu precizni. Čini mi se da to daje realnost borbi. Poneka greška, promašaj, potez zaustavljen napola, to mi deluje mnogo prirodnije. Borbu vode mozak i srce podjednako, a srce nikad nije u potpunosti pod kontrolom razuma.

Nastavak na Večernje novosti...