Izvor: Blic, 16.Jul.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Danas višak, sutra partneri u firmi
U okviru projekta „Otpremninom do posla", pančevačka „Petrohemija" odlučila je da omogući svojim radnicima koji su proglašeni viškom da ulože novac u poslove koje će razvijati sarađujući sa tom fabrikom. Oni bi pružali određene vrste usluga samoj fabrici, ali i svima koji budu zainteresovani. Iako bi nove radionice mogle da zaposle većinu otpuštenih radnika, zaposleni su prema projektima sumnjičavi kako zbog neregulisanih pravnih odnosa, tako i zbog neblagovremene novčane >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << pomoći države.
Đurica Stajić, jedan od radnika koji su odlučili da uzmu svoju otpremninu od oko 1,5 miliona dinara, kaže da bi želeo da taj novac uloži u potrebnu opremu za proizvodnju, ali da i dalje ima nedoumica oko nekih imovinskih odnosa.
- Ako ja za milion i po dinara kupim opremu i napravimo akcionarsko društvo, uz te pare dobijam i lični dohodak od „Petrohemije" tri godine, nakon čega se napravi presek da se vidi gde smo. Međutim, šta ako nakon toga ne uspe cela priča? Šta se dešava sa opremom od 1,5 miliona dinara - pita se Stajić.
Predsednik Samostalnog sindikata Miša Faraga kaže da velikoj nesigurnosti doprinosi i to što radnici ne znaju da li će posle tri godine primati neku platu, kada više ne budu pod okriljem „Petrohemije".
- Dok se ne spoje sve kockice, nećemo znati koliko je radnika zaista zainteresovano za nastavak rada na novim radnim mestima - kaže on. Kako je Faraga objasnio, na probleme je ukazano prilikom susreta sa ljudima iz nadležnih ministarstava, a za nastavak projekata se očekuje i više od sto hiljada evra pomoći, obećane iz Ministarstava ekonomije i rada još pre godinu i po.
- Naša direkcija za preduzetništvo htela je da radnicima ponudi projekte u okviru kojih bi se bavili „non kor" delatnostima za potrebe fabrike. „Petrohemija" će uložiti oko 85 miliona dinara za uređenje radnog i poslovnog prostora koji ne koristimo, a koji će radnicima biti ponuđen za iznajmljivanje - kaže Dragomir Krstović, direktor Direkcije za preduzetništvo „Petrohemije". On objašnjava da će radnicima, pored poslovnog prostora, biti iznajmljena i potrebna oprema koju fabrika ne koristi, a renta će u prvoj godini biti plaćana u iznosu od 40 odsto od realne vrednosti, dok bi u drugoj i trećoj godini taj iznos bio 60, odnosno 80 odsto. Radnicima bi u toku prve tri godine bila obezbeđena primanja od same firme, a posle bi mogli da se odluče da li žele da ostanu da rade u okviru svojih radionica.
- Procenjujemo da će u tim malim preduzećima moći da se zaposli oko 400 ljudi - kaže Krstović.
Iako postoji bojazan, deo radnika smatra da je to dobra ideja. Mada još uvek nisu uzeli otpremnine, neki od njih su već oformili radionicu u kojoj su, između ostalog, napravili prototip uređaja za prečišćavanje, preko potreban Pančevu, a koji neutrališe preko 80 odsto otpada iz vode i čađi iz dimnjaka.
- „Petrohemija" nam je obezbedila pristup magacinima za rezervne delove iz mašinskog otpada koji su bili predviđeni za bacanje, a od kojih smo napravili naše uređaje. Obezbedili su nam i kompletno uređene prostorije, ali nemamo sve potrebne mašine - kaže Laza Kovačević, jedan od radnika. Kako nam je objasnio Miša Faraga, novac za kupovinu mašina trebalo je da obezbedi država.
I Milivoje Kovačević, koji ima preko 30 godina radnog staža, još uvek se premišlja da li će dobrovoljno pristati da uzme otpremninu, ali je siguran da bi to uradio kada bi odnosi oko novih firmi bili pravno i tehnički jasni.
- Kada bi pravno sve bilo regulisano, uzeo bih otpremninu i uložio novac u neku opremu. Trenutno su i ove mašine koje smo napravili državno vlasništvo i mogu da se prodaju, a pitanje je da li ćemo mi imati neke koristi od toga - kaže on. Prema njegovim rečima, sadašnje stanje je takvo da ukoliko radnici budu kupili opremu, u slučaju raskida ugovora sve ostaje novoj firmi, odnosno poslodavcu.
- Problem je, takođe, što se ne zna ko je uopšte poslodavac niti kome bi koliko pripadalo. Takođe, nakon isteka tri probne godine ne zna se da li sam ja, ako sam uložio sredstva, suvlasnik, vlasnik ili običan radnik - kaže Kovačević. Zbog svega toga, radnici u fabrici i dalje se plaše od ulaganja svojih otpremnina u nova radna mesta.
Inače, Miša Faraga kaže da bi u ovoj godini oko 400 radnika trebalo da napusti fabriku, a u proseku bi svaki trebalo da dobije oko milion dinara otpremnine. Taj novac će kroz projekte moći da ulože u doprinose za obavezno socijalno osiguranje, opremanje novog radnog mesta ili dodatno obrazovanje i obuku.
Iako se to retko može čuti u državnim firmama, Stajić kaže da veruje svom direktoru, za koga tvrdi da pokušava da radnike prilagodi novom sistemu proizvodnje. Međutim, on smatra da u firmi ipak ne postoji dovoljno volje i drugih nadležnih da se projekat u potpunosti realizuje.
- Zvanično napuštam fabriku 30. septembra, a ako me ne vidite više tamo, znači da je sve bilo neozbiljno - kaže Stajić, koji ima 36 godina radnog staža.
Projekti
Neki od projekata koji su u realizaciji su vulkanizerska radnja, paletarnica, servis za pranje vozila, radionica za inovacije, transport unutar fabrike ili parking za motorna vozila gde bi se pružale usluge i za firme u blizini fabrike. Takođe, biće registrovana i agencija za održavanje zelenih površina i poslovnog prostora, za koju se očekuje i najveći broj zainteresovanih.
